AKTUELNO

Naziv Badnji dan dolazi od staroslovenske reči „bdjeti“ što znači biti budan.

Badnji dan je postan dan. Tad su svi koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste, a glavni događaji ovoga dana su: odlazak u crkvu na bdenije i paljenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. U toku dana u kuću treba uneti badnjak, može i veće drvo i okititi ga.

- Na početku godine, važan praznik je i Badnji dan. Negde se veruje da naziv Badnji dan potiče od reči bdenje. Za Badnji dan se priprema večera. Na toj večeri se iznosi posna hrana i to što je moguće lepša. Bademi, orasi, lešnici, cela trpeza je posna i iznosi se sve više jela i to što više, jer to predstavlja da će godina biti uspešna i da će biti izobilja - rekla je etnolog Jovana Maretić.

Foto: Tanjug

Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer u protivnom neće biti vraćena cele godine.

Verovanja na Badnji dan

Kod Srba postoji verovanje da se za badnjedansku večeru mora izneti najmanje 12 vrsta hrane i jedno glavno jelo. U navedeni broj ubrajaju se i hleb, smokve, suve šljive, jabuke, orasi... -Broj dvanaest simbolično podseća na 12 apostola koji su bili sa Isusom Hristom na Poslednjoj ili Tajnoj večeri. Nemojte da vas ovo uplaši, jer se pod jelom podrazumeva i hleb, jabuka, kruška, suva šljiva... tako da se ovaj broj sa lakoćom dostigne, a može se i premašiti. Uz večeru je dozvoljen alkohol izuzev za one koji žele da se pričeste na jutranjoj božićnoj liturgiji - rekao je za portal Pink.rs etnolog Dragomir Antonić. Već u ranu zoru, pre izlaska sunca na Badnji dan domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče Badnjak. Obično se bira mlado, pravo hrastovo ili cerovo drvo, seče se i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane.

Pod badnjak se stavljaju upakovani skromni pokloni za svakog člana porodice. Badnjak bi trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda sa malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja. Danas je teško u gradskim stanovima paliti badnjak, zato treba otići u crkvu gde se u porti pali badnjak.

Božićni praznici su prevashodno porodični praznici i slave se u porodičnom domu.

Foto: Tanjug, PrintscreenYouTube/Sava Radovanović, Bakina kuhinja

Kako kaže, kod Badnje večeri posebno mesto zauzima Badnjak koji se unosi u kuću i dodaje da njega obavezno u kuću unosi domaćin kuće, a domaćica je ta koja dočekuje, kao i dečica koja trče za njim i pijuču.

Ona je objasnila da na sam Badnji dan postoji običaj da se ne večerava za stolom, već na podu pored jasli i, kako kaže, u nekim krajevima se to čini da se umilostive duhovi predaka.

- Što se tiče samog Badnjaka, za njega je važno da stoji na istočnom zidu, gde inače treba da stoje i ikone, a u cilju spajanja narodnog i religijskog. Isto važan momenat je i lik Božić Bate - ličnost koja je između Badnjeg dana i Božića posećivala kuću, radujući se posebno deci i ponoseći im poklone - rekla je Maretić.

Ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata i oboja pobaja, i svu kuću do kraja…

Autor: Č.N.

#Badnji dan

#običaji

#verovanja

'