Dok je stajao u prostoriji gde se u ovom manastiru nalazi ćivot Svetog Vasilija Ostroškog, u nju je ušao mladić koji je em bio neprikladno odeven, em je u prostoriju uneo sok, zbog čega je otac Gojko pomislio da se radi o nekome bez kulture.

- Desilo mi se jednom da je kod ćivota Svetog Vasilija ušao jedan momak, onako – u papučama i šortsu, i nosi jednu limenku sa sokom. I pošto ja sad imam neko nastrojenje da odmah zavedem neki red tamo – kao sveštenik, ja ga gledam i kažem u sebi: "Ne mogu da verujem da čovek nosi limenku i ide pravo na ćivot Svetog Vasilija Ostroškog?!" Ali, kažem sebi: " 'Ajde, neću ništa da mu pričam, hajde da sad ne pravimo svađu… Pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot, onda ću da reagujem". On ide s onom limenkom, dolazi do mene. E sad, pazite, ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari: "Magarče jedan, je l’ imao iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod moštiju Svetog Vasilija?! Pa, gde ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud…", ja to sve u sebi govorim o tome momku.

On je prišao. E, da li je on sad osetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže meni: "Oče, je li vruće?" Ja kažem: "Pa, jeste"… Kaže on: "Evo malo soka da se osvežite."

Eto kako srce radi, kako duša radi… A sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti: on je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari! U suštini, Hristos kaže: "Ne sudite, da vam se ne sudi." Nemojte nikoga da osuđujete - rekao je on.