Bivši ministar administracije i lokalne samouprave Kosova Ivan Todosijević osuđen je 5. decembra u Osnovnom sudu u Prištini na dve godine zatvora zbog "podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju".

Todosijević je osuđen zbog izjave povodom 20. godišnjice NATO bombardovanja na ceremoniji u Zvečanu.

"Povod za agresiju na našu zemlju bila je takozvana humanitarna katastrofa na prostoru Kosova i Metohije, izmišljeni Račak, a upravo su ti šiptarski teroristi koji su sve to izmislili, činili najveća zlodela na Kosovu i Metohiji, za koja niko do dan danas nije odgovarao. Činili su zločine pre NATO agresije, ubijali dobre srpske domaćine na svom radnom mestu. Svoj krvavi pir nastavili su i tokom agresije, a nakon toga i dolaskom takozvane mirovne misije na Kosovo i Metohiju", izjava je Todosijevića zbog koje je početkom aprila protiv njega pokrenuta i istraga.

Njegova izjava probudila je rane stare 21 godinu. Danica Marinković istražni sudija prva je ušla u Račak, nakon vesti da je došlo do oružanog sukoba u ovom mestu. Kako kaže, okršaj se dogodino 15. janura 1999. godine.

- Tog dana sam obaveštena da u Račku ima poginulih. Pripadnici srpske policije vršili su antiterorističku akciju koja je bila planirana i vršena legalno i zakonito. Ono su ušli u Račak, jer su ranije nestajali i ubijani ljudi srpske i albanske nacionalnosti. Tada su njima pripradnici OVK pružili otpor. Sa tim informacijama, kao istražni sudija, formirala sam ekipu u Prištini i uputila se u Račak – objašnajva Marinković šta se dogodilo tog januarskog jutra gostujući u emsiji Pravac koja se emituje na Pink 3 kanalu.

- Tog 15. januara sam ušla u selo sa svojom ekipom, ali bez posmatrača koji nisu želeli da idu. Moja obaveza je bila da ih samo obavestim o tome da sam se uputila da vršimo uviđaj – dodala je, pa je tako njena ekipa bila prva koja je u Račak stigla nakon oružanog sukoba.- Mi smo tog jutra pronašli veću količinu oružja, koju smo fotografisali, popisali i utovarili u kamion. Tada sam dala nalog da se taj kamion prebaci u Uroševac. Mi smo krenuli dalje, ali u tom trenutku je na nas otvorena vatra i mi smo se sklonili  - kazala je ona, isitčući da je na ekipu iz Prištine pucano i 16. i 17. januara.

- Nakon toga razgovarali smo sa zamenicima OEBS-a, a oni su pokušavali da nas ubede na ne ulazimo više u Račak jer su isticali da za nas nije bilo bezbedno. Odbila sam da ih poslušam. Došlo je do rasprave ali i pretnje da ću biti uhapšena – rekla je dodajući da je odlučila da i 18. pokuša da uđe u Račak.

Kaže da je posumnjala da nešo u nije u redu, zbog neprekidnog insitiranja starnih posmatrača da ne ulazi u selo. Bivši ambasador misije OEBS-a na Kosovu, Vilijam Voker, tada je, kaže Marinković, već izašao u javnost sa detaljima vatrenog okršaja.

- Rekao je da se u Račku dogodio masakr nad nedužnim civilima, što je bila laž. Želela sam da uđem i da utvrdim šta se desilo. Bila sam odlučna i tog 18. janura sa posmatračima i novinarima ušla sam u Račak. Tada sam saznala da su tela bila u džamiji. Tamo smo ušli i pronašli 41 telo. Profesoru Dobričaninu sam rekla da pogleda kao stručnjak da li su tela kompletna – kazala je ona. 

Kako je rekla, sva tela su bila obeležena, i prebačena hladnjačom na Institut za sudsku medicinu u Prištini.

- Sledeća istražna radnja je da se formira tim koji će da utvrdi uzrok smrti. Hladnjača je jedva izašla na magistralni put zbog pucnjave – dodala je ona.

Kaže da tu nije bio kraj, već kako objašnajva, u daljoj istrazi pronađeni su rovovi puni čaura, uniforme, zapisnici o dežurstvima, ručne borbe i oružje.

- Sve vreme su sa nama bili i ti posmatrači koji ništa nisu komentarisali. U povratku smo takođe jedva izvukli živu glavu jer su pucali na nas. Vozilo je bilo blindirano, pa smo se izvukli – ispričala je Marinković kompletnu istagu.

Goran Petronijević advokat podseća da je Račak bio povod za bombardovanje SR Jugoslavije.

- Ta odluka je bila donešena mnogo ranije. Znali su da će sve početi u martu. Pet meseci pre početka bombardovanja, Milo Đukanović razgovara telefonom sa nekim iz NATO-a i pita hoće li sve početi u martu – naglašava Petronijević.

- Mesec dana pre Račka, pokušano je nešto da se uradi u selu Rogovu, gde je stradalo 24 pripanika UČK. Oni su stradali u policijskoj zasedi. NIje prošlo jer je na terenu u to vreme bio Henri Keš, bio je verifikator i posao mu je bio da sa policijom izlazi na teren i sve kontroliše. Došao je da na lice mesto sa nama i konstatovao je da je bilo brobe i da su Albanci bili spremni da pruže otpor i nije bilo dokaza masakra – objašnjava Petronijević.

- Jednostavno tražili su razlog za bobardovanje. Pokušali su u Rogovu, ali se prelomilo u Račku. Albanci su se uživeli u ulogu žrtve. Svesno fabrikuju činjenice – dodao je.