-Težak je taj život bio, ja sam znao i da spavam po autobusima i na stanici, kada ovde dođem bar znam da imam toplo i gde da legnem. Što kaže čovek, najgore je kad dođe,noć, a hladno je – rekao je on.

U prihavtilište najčešće dolaze oni koji su spletom životnih okolnosti ostali bez,svega što su imali – bez krova nad glavom, porodice i prijatelja. Ono što je,hitna pomoć u zdravstvu, to je prihvatilište u socijalnoj zaštiti.

-Iz različitih razloga dolaze, zato što nemaju nikoga, zato što su stari, bolesni,,a negde kada su stari i bolesni često se porodice odriču njih i dovode ih pred,našu kapiju. Normalno, pružićemo svakom od njih pomoć – kaže Nevenka Nikić,Simatković, direktor Prihvatilišta za odrasla i stara lica.

Pomoć već neko vreme pružaju i Branki koja zajedno sa ostalim korisnicima deli istu sudbinu – nema gde, ali je zato vedrog duha i ne skida osmeh sa lica.

Tanjir, parče hleba i krevet, trenutno ovde deli trenutno 114 korisnika, po zakonu oni u Prihvatilištu imaju pravo da budu do rešenja svoje situacije, a najviše do šest meseci.

Međutim, slovo na papiru je jedno,a život drugo.,

Mnogi korisnici su godinama ovde, jer zaista nemaju gde. Za sve njih pojedinačno traži se rešenje, bilo da je to smeštanje u neki dom, gerontološki centar, obezbeđenje nekog socijalnog primanja i slično.

-Sam pokazatelj je taj da je prošle godine kroz ovu ustanovu prošlo 453 korisnika. Od njih 453 njih 207 je našlo svoj trajni smeštaj. To je veoma važno i to je po prvi put – rekla je za Pink Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

-Kada je u pitanju briga o starima, naravno to je prioritet socijalne politike grada Beograda, ali i briga o starima kroz usluge geronto servisa, uslugu dnevnih centara za klubove, ali naravno i za one koji nemaju gde – naglasila je ona.

Oni koji nemaju gde isti kamen pritiska dušu, a šta ih tišti ispisali su na samom ulazu u Prihvatilište.

„Zima je, a i bez nje ljudi postali su dvo ljno hladni, na žalost ne znaju mnogi koliko je potrebno da se zagreje srce. A kada je srce toplo i prsti manje zebu..“ Ž. Laušević

Autor: G.U.