U protekla dva dana Albaniju i Balkansko poluostrvo pogodila je serija od čak 525 zemljotresa, a zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević objašnjava da se zemljotres nikada ne može predvideti.
- Termin predviđanje u seizmologiji nije zaživeo i neće nikad zaživeti. To nije realan naučni cilj - objašnjava Dragičević za Pink.
- Seizmolozi ono što mogu je da prognoziraju zemljotres – rekao je Dragičević, objasnivši rezliku između predviđanja i prognoziranja naglasivši da ne treba da se veruje seizmolozima koji mogu da predvide zemljotres.
Foto: TV Pink Printscreen
- Seizmolozi su na osnovu prognoze odradili prognozne karte hazarda, na osnovu već dogođenih zemljotresa iz prošlosti i na već aktuelne seizmičke aktivnosti i procenili su,kakve će se manifestacije dogoditi na terenu, na tlu, na objektima i kakav će,biti rizik – ističe on.
Kako objašnjava, posledice na objekte zavise i od ranjivosti tog objekta.
- Ukoliko živimo u objektima koji nisu ranjivi, koji su u stanju da prevaziđu dejstvo,jakog zemljotresa onda nećemo gledati ovakve posledice kao što smo videli u,Albaniji – ističe Dragičević, napominjući da ne treba ni da očekujemo tako jake,zemljotrese kao u toj zemlji jer ih nikada nismo ni imali.
Na pitanje da li nam preti opasnost, on kaže da da, jer nam ona uvek preti i mi možemo da se zaštitimo tako što ćemo sprečiti da objekat doživi kolaps.
Foto: Tanjug/Visar Kryeziu
- Na našim prostorima može da se očekuje od 8 do 9 stepeni Merkalijeve skale - kaže,Dragičević. Objašnjavajući da tu već dolazi do rušenja objekata (starije gradnje, lošije gradnje).
- Primena zaštita je da se gradi u skladu sa propisima – ističe on.
Gledajući snimke iz Albanije, Dragičević kaže da se vidi da su svi ti objekti koji su,oštećeni ili srušeni rađeni skoro, ali da su rađeni na tlu koje je doživelo,deformaciju, jer je to nekonsolidovano tlo zasićeno vodom, koje se zbog,vibracija pretvorilo u kašu.
Foto: Tanjug/Visar Kryeziu
Zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilne zaštite Vlada Plemić objašnjava da postoji više simulacija kada je u pitanju zaštita od ove pojave.
-Jedna se odnosi na ponašanje u zatvorenom prostoru, druga na otvorenom prostoru, a jedna u prevoznom sredstvu - naglašava Plemić i dodaje da je pitanje gde ste se zatekli, kakva je statika objekta...
-Zlatno pravilo koje se odnosi na taj životni trougao u zatvorenom prostoru je stati uz deo koji ima određenu čvrstinu, kako bi prilikom urušavanja bili zaklonjeni, jer ljudi koji su pronalaženi živi pronalaženi su baš živi u takvom trouglu - objašnjava Plemić.
On naglašava da su stepeništa i liftovi rizični.
- Stepeništa su ta koja se prilikom potresa prva odvajaju i urušavaju - ističe Plemić.
