- To je Bog poslao, a mi smo ga našli. Mislim da nas je Bog darovao jer smo mi prvi ovde napravili kuću kad je bilo najteže. Ovde je bila rudina, polje, a sada ima oko 15-16 kuća oko nas. Verujemo i da nam se Bog javio, jer smo mu pre 10 godina poklonili jednog anđela - priča Ljubica (62).

Ona je sa porodicom posle 17. marta 2004 svoje sklonište pronašla u Šilovu, selu nadomak Gnjilana. Tu živi sa suprugom Novicom i sinom Dušanom. Sa knedlom u grlu i suzama koje ne može da sakrije priseća se dana kada je njen sin Zlatko izgubio bitku sa opakom bolešću. Krst u drvetu tumači kao poruku koja je došla sa neba.

- On je uzeo krst u crkvu da bude kum, ali nije mogao da ga vrati jer je umro i onda mislim da možda ima neka sila koja nam je dala da taj krst imamo, a njega da nemamo - kaže Ljubica, koja je učiteljica i omiljena u selu.

Kaže i da su emotivno veoma vezani za krst, koji im na naki način pomaže da žive sa tugom za sinom koja je i posle dest godina ista kao i prvog dana.