Ona je na konferenciji "Nijedna više" povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama istakla da je postojao jedan duži period kako bi se svi nadležni organi adekvatno pripremili za efikasnu primenu izmenjenog zakona.

"Bili su uočeni glavni nedostaci kada je reč o reakciji nadležnih organa na nasilje u porodici. Pre svega, nije bilo dobre koordinacije između nadležnih organa, nije bilo razmenjivanja informacije, procena rizika, koja je sada jedna od bitnijih elemenata zakona, nije bila obavezna i sve se nekako zasnivalo na protokolima", objasnila je Kuburović.

Ona je dodala da je Srbija potpisnica i Istanbulske konvencije koja se bavi sprečavanjem nasilja u porodici napominjući da je ta konvencija i ratifikovana, što u praksi znači da smo preuzeli obaveze da naš pravni sistem uskladimo sa međunarodnim standardima i Najboljom praksom koja postoji u svetu.

"Mnoge države članice Evropske unije još se suočavaju sa izazovima da tu konvenciju ratifikuju, postoje veliki otpori u društvu, negde je dominantan uticaj crkve, tako da još tome nisu pristupili, ali ja sa ponosom mogu reći da mi jesmo dobar primer toga i upravo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je jedan od zakona koji je usledio nakon ratifikovanja ove konvencije", ocenila je ministarka.

Ona je podsetila i na izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvođenje nekih novih krivičnih dela koja nismo imali u pravnom sistemu, kao što je polno uznemiravanje i proganjanje.

Kuburović je izjavila da se dosta o tome polemisalo, da su muškarci pružali veliki otpor, čak i sami članovi Vlade i da su pojedini ministri govorili da ona kao ministarka pravde pokušava da im zabrani da se ili udvaraju ili da pričaju viceve.

"Međutim, kada je krenula primena i kada smo videli da se pre svega na devojčice odnosilo ovo krivično delo, da su one bile žrtve, mislim da više niko to ne svodi na šalu i na pričanje viceva, mislim da su uvideli da su to mnogo ozbiljnije teme", izjavila je Kuburović.

Ona je navela da je za poslednje dve godine 140 ljudi osuđeno za polno uznemiravanje.

"Najnovija statistika pokazuje da je bilo 119.000 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici. To nam ukazuje na činjenicu da su žene ohrabrene da nasilje prijavljuju, da veruju institucijama i da mogu da dobiju zaštitu", naglasila je ministarka pravde.

Ona je rekla da je policija predložila 41.900 hitnih mera dok je sud utvrdio 41.300. To znači, kako je navela Kuburović, da su policijski službenici i te kako dobro bili obučeni i da znaju adekvatno da reaguju.

Statistika kaže da u svetu oko 70 odsto žena doživi neki vid nasilja od muškaraca, dok su žene u Srbiji najčešće žrtve fizičkog i psihičkog nasilja bivših i sadašnjih partnera.