Ponašanje mladih drastično se pogoršava kada napuste školsko okruženje, pokazala su istraživanja.
Dijana Lazić Puškaš, neuropsihijatar rekla je za Pink da je još i Sokrat govorio da ljudsku civilizaciju čeka opšta propast jer mladi vole kafanu i razne poroke, ali da se ni danas ništa nije promenilo:
- Ljudski mozak se nije nešto mnogo promenio, ne možemo baš da kažemo ni da su Sokrat i ostali filozofi zastareli. Jednostavno mi tako funkcionišemo, i tako nam je lepo - rekla je Puškaš i dodala da postoje različiti ljudi i različite kuture i stavovi.
- Ne stupaju sva deca u rane seksulane odnose, ne konzumiraju sva deca narkotike, nisu ni sva deca nasilna. Sigurno je da ima genetskog potencijala, vaspitanja, sredine, i na kraju krajeva medija koji forsiraju neke stvari – rekla je Puškaš i dodala da se kroz knjige uči koje su loše strane drogiranja, a da su filmovi ti koji su pokazivali na koji način se koristi droga.
Kada je u pitanju konzumiranje droge, ona je rekla da su upravo filmovi bili ti koji su davali uputstva kako to raditi, a preduslov za rešavanje bilo kavog problema je otvoren odnos sa vršnjacima, stručnim licima i roditeljima.
Biljana Kilibarda sa Instituta za javno zdravlje kazala je da postoje autoriteti i da se deo ovog istraživanja odnosio na procenu roditeljske kontorle deteta, jer je to jedan od faktora koji je povezan sa određenim rizičnim ponašanjima.
- Ovo je međunarodno istraživanje koje se radi još u više od 40 zemalja sveta po istoj metodologiji, kako bi mogli da uporedimo naše rezultate sa rezultatima drugih zemalja. Ono se sprovodi tokom jendog školskog časa anonimnom anketom. Brojna metodooška istraživnaja pokazala su da je ovo jedna od najboljih načina za prikupljanje podataka ovog tipa, jer su mladi najiskreniji – objasnila je Kilibarda.
Prema njenim rečima naši mladi se ne razlikuju mnogo od mladih u drugim zemljama sveta.
- Ovo istraživanje je pokrilo više tematskih oblasti, i ono ne treba da služi da normalizuje neko ponašanje, u smislu da svi mladi piju, da svi mladi puše. Ovo istraživnaje nam je poslužilo da vidimo gde se dešava taj skok u rizičnom ponašanju, da vidimo kakve su razlike prema polovima, kao i da vidimo koji su neki od novih izazova – objasnila je Kilibarda i dodala da uz pomoć posebnih testova može da se otkrije kojoj deci je potrebna,i pomoć za odvikavanje od ovakvih oblika zavsinosti.