Temperature u Srbiji će u odnosu na prethodne dane, kada su dostizala i letnjih 30 stepeni, sada pasti za 20 niže, najavljuju meteorolozi.

Ekstremne temperaturne razlike mogu uticati na brzinu kojom nervni impulsi putuju do nervnih završetaka, pa to može izazvati lezije u delu mozga koji kontroliše ili reaguje na telesnu temperaturu. Pa, tako ako mislite da se previše smrzavate, vaš mozak ne izaziva drhtanje zapravo već je to reakcija tela kako bi se telo zagrejalo dovoljno da mu bude komforno.

Osetljivost na hladnoću ređa je nego osetljivost na toplotu, ali uobičajeni simptomi su depresija, umor, prehlade koje su izraženije posebno ako su u spoju sa lošim vremenskim uslovima i manjkom sunčeve svetlosti.

Iznenadna promena temperature od ekstremne toplote do hladnoće može izazvati probleme i kod zdravih ljudi, a posebno kod kardiovaskularnih bolesnika.

Talas hladnog vazduha može biti opasan po kardiovaskularne bolesnike, pa se obično s prvim hladnim danima beleži i veći porast srčanih udara, ali i viši pritisak.

Povišen pritisak uprkos uzimanju terapije je česta pojava tokom jeseni, posebno kada topli zameni hladni talas.

Još jedan razlog jeste "jača ishrana" koja dolazi sa slavama i praznicima, ali i činjenica da terapija može imati slabiji efekat nego leti, pa se češće zimi broj miligrama uzimanja leka povećava zbog čega je neophodno da posetite svog lekara specijalistu.

Kako da sačuvate zdravlje kada temperatura padne?

Oblačite se u slojevima kako biste se lakše prilagodili u zagrejanim ili previše hladnim prostorijama. Odevanje u slojevima "hvata" topli vazduh mnogo efikasnije od odeće koja prijanja uz telo. Spoljni sloj treba da bude otporan na vodu i vetar.

Nosite kapu ili šešir kako ne biste prehladili sinuse, ali i naočare kako biste zaštitili oči. Nosite toplu, vodootpornu obuću sa dobrim, nepromočivim đonom.