Promena vremena ne utiče samo na fizički, već i na psihički aspekt pacijenta. Najugroženiji su, ističe doktor, mladi do 15 godina i stariji od 50.
U toplom i sunčanom vremenu kako kažu meteorolozi uživaćemo još danas, a već sutra sledi nagla promena vremena koja se i te kako odražava na zdravlje ljudi.
Dr Darko Boljević, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, kaže da sama promena klime na globalnom nivou dovodi do globalnog zagrevanja, što sa sobom vuče brojne posledice. Svedoci smo, kako kaže, da standardna četiri godišnja doba više ne postoje, već samo dva: leto i zima.
Pored toga, imamo nagle promene, pre svega temperaturne, na dnevnom nivou.
- U jednom danu temperatura može pasti i za 10 do 15 stepeni. Sve ovo, svakako, ima uticaja na zdravlje, a promene najviše osećaju deca do 15 godina, kao i stariji preko 50 godina – kaže doktor Boljević, objašnjavajući da je kod ovih kategorija ljudi metabolizam sporiji, da se njihov organizam teže adaptira, žlezde sa unutrašnjim lučenjem sporije prate promene i sve to dovodi do niza metaboličkih promena u organizmu.
S druge strane, stariji od 50 neretko su nosioci hroničnih bolesti koje mogu doći do izražaja u toku ovih naglih promena vremenskih prilika. Kod hroničnih bolesnika, kako kaže, nagle vremenske promene utiču na povećanje krvog pritiska, pulsa, a utiču i na psihički aspekt pacijenta.
- Menjanje ka hladnijem vremenu kod nekih može izazvati bolove u grudima, budući da se tada krvni sudovi skupljaju. Tada može doći do manifestacije bolesti, ili do pogoršanja već postojeće bolesti – kaže doktor.
Promena temperature od pet stepeni povećava šansu za akutni infarkt miokarda za pet procenata, dodaje.
Dokor kaže da vreme ne možemo promeniti, ali kao preventivu savetuje uzimanje mnogo tečnosti, manje obroke više puta dnevno, smanjenje unosa soli, redovno uzimanje terapije i držanje pod kontrolom standardne faktore rizika: šećer, povišene masnoće, povišeni pritisak. Na ovaj način sprečava se, ili se smanjuje na minimum, mogućnost pojave nekog kardiovaskularnog problema.
POMERANJE SATA POVEĆAVA RIZIK ZA SEZONSKU DEPRESIJU
I pomeranje sata, kako kaže, takođe utiče na organizam.
- Promena sata na zimsko računanje vremena, kako je dokazano, povećava rizik za tzv. sezonsku depresiju i povećanje broja suicida, što je najviše zabeleženo u Rusiji i skandinavskim zemljama – kaže kardiolog za “Novo jutro”.
Kaže i da je opasnije pomeranje sata sa zimskog na letnje računanje vremena, kada se beleži povećan broj srčanih i moždanih udara.
- Zabeleženo je povećanje broja moždanih i srčanih udara, naročito prvog ponedeljka nakon pomeranja, od 0,5 do 5 odsto – kaže doktor, dodajući da je ovog dana, prema nekim istraživanjima, i manje uspešnih veštačkih oplodnji.