Pink.rs obišao je 'mali amazon' Beograda i osim što smo uživali u prizoru, zapitali smo se i kakvi su budući projekti i planovi, ali i kako napreduju tekući. O svemu tome, i mnogim drugim stvarima razgovarali smo sa prvim čovekom ove renomirane institucije.

Srboljub Aleksić, direktor Beo zoo vrta, rekao je za pink.rs da se uvek trude da nađu društvo svakoj životinji koja stanuje u ovom zoo vrtu:

- Pošto je naš flamingos ostao sam, potrudili smo se da mu nabavimo društvo. Flamingosi su stigli pre nekih mesec dana iz zoološkog vrta Ihlava u Češkoj - kazao je on.

Prema njegovim rečima, prepoznatljiva boja perja flamingosa isključivo je rezultat ishrane, i upravo zbog toga flamingosi privlače izuzetno veliku pažnju posetilaca, baš kao i pingvini.

- Pre svake nabavke novih primeraka, razmišljamo za koje životinje imamo uslove. Nikada ne nabavljamo neplanski, jer ako nemamo adekvatne uslove koje propisuje naš, ali i evropski zakon, ne možemo nabaviti životinju - rekao je Srboljub i osvrnuo se na to da je Beo zoo vrt od prošle godine kandidat za Evropsku asocijaciju zoo vrtova.

Prilikom naše posete Beo zoo vrtu otkrili smo jednu tajnu a to je da je plan da se sledeće godine nabave džinovski mravojedi.

- Primećuje se da smo mnogo uradili. Izgradili smo novi prostor za pingvine i doveli čitavo jato. Trenutno radimo potpuno novi prostor za medvede, i preuređujemo njihov stari prostor. Fokusiraćemo se na jednu vrstu medveda koji će se nalaziti u vrtu, i to će najverovatnije biti Tibetanski ogrličar - rekao je on i dodao:

- Prostor će, po završetku radova, biti znatno veći i životinje će imati bolje uslove za život, a biće pristupačnije i bezbednije za posetioce - ukazao nam je Srboljub i naglasio da će na nekim delovima umesto klasične žice biti staklene ograde, te da će posetiocima biti lakše i lepše da vide životinje izbliza, a uz to i bezbednije.

Prema njegovim rečima, to je sada praksa u celom zoološkom vrtu - žičane ograde menjaju se staklenim kako bi životinje bile dostupne posetiocima, to su svetski standardi koje i Beo zoo vrt prati.

Odlična saradnja sa Ministarstvom turizma i tehnološkog razvoja

- Ove godine je otvoren i renovirani dečji zoološki vrt, a u toku je i renoviranje jedne stare staze koja se rekonstruiše i popločava za posetioce. Taj projekat smo realizovali zajendo sa Ministarstvom turizma i tehnološkog razvoja. Dužinom staze biće postavljeni edukativni paneli, jer ćemo tako povezati istoriju Beo zoo vrta i istoriju Kalemegdanske tvrđave. Na taj način će osim životinja, posetioci imati priliku da nauče i vide i nauče neke istorijske zanmljivosti - kazao je on i naveo da će biti napravljeno nekoliko novih vidikovaca, i da će to uz nabavku novih životinjskih vrsta, oplemeniti život u Vrtu.

- Nama je trenutno prioritet broj jedan preuređenje prostora za primate, i u fazi smo planiranja projekta. To je do sada i najzahtevniji projekat koji imamo, pošto je neophodno izmestiti majmune iz tog objekta - rekao je on i naveo da će se time baviti tokom sledeće godine, uz sve redovne projekte koji su već u realizaciji.

- Svake godine ima nešto da se radi, da zamenimo neku ogradu, da se popravi neka staza, sredi kanalizacija. Uvek ima posla - naglasio je Srboljub.

- Mi se samofinansiramo i nismo na budžetu i teretu Grada Beograda. Međutim, mi imamo jednu nedvosmislenu podršku od grada za ono sto radimo, što je nama jako važno. Grad nam daje punu slobodu odlučivanja za ono što radimo - rekao je on i osvrnuo se na saradnju sa drugim zoološkim vrtovima:

- Puno se konsultujemo i sa drugim zoo vrtovima sa kojima sarađujemo oko naših projekata, jer su oni prošli kroz ove procese osavremenjivanja kroz koje mi sada prolazimo.

Kako kaže, uvek pitaju za savet ako imaju neku nejasnoću jer su se ti vrtovi susreli sa istim problemima pre više godina.

- Neki zoo vrtovi u regionu imali su problem pa su na primer gradili objekte koji uopšte nisu bili prilagođeni životinjama i morali su da krpe već izgrađeno. To nije slučaj kod nas - ukazao je Srboljub i dodao:

- Ovo je živa stvar, imate preko 1.000 živih bića, nikad ne znate šta može sutra da se desi. Jednostavno nekada morate da menjate planove i u hodu.

Kako je on naveo, uveliko traju pripreme životinja za predstojeći zimski period.

Nedvosmislena podrška od Grada Beograda za ono sto radimo

Kako kaže, izuzetno su zadovoljni posetom, i dodaje da to sigurno ima veze sa tim što se Beograd poslednjih godina sve više razvija, te je primamljivija turistička destinacija.

- Mi volimo da mislimo da je to i zato što mi dobro radimo, pa ljudi to prepoznaju. Prošle godine smo imali preko 420.000 poseta, a u poslednjih pet godina taj broj se povećava i očekujemo da ćemo ove godine prebaciti tu cifru - kazao je on i naveo:

- Cilj nam je da premašimo cifru od pola miliona poseta. To je nama optimalno, jer to odgovara našim kapacitetima - rekao je Aleksić.

Ljudima je ipak zanimljivo da pokušaju da diraju i hrane životinje i pored svih znakova gde molimo da to ne rade, ali mi se nosimo sa tim.

- Teško je odrediti koliko hrane ode dnevno na hranjenje životinja, jer svaka životinja ima svoj režim ishrane. Hranimo životinje u zavisnosti od vrste: neke mesom, neke senom, čak idemo da beremo grane bagrema i vrbe u jednu šumu u Vojvodini jer nemamo ugovor sa ''Srbija šumama'' da bi žirafe dobijale sveže lišće - rekao je Srboljub i dodao da je hrana veoma raznovrsna, a da bi se znalo koliko tona hrane ode dnevno morali bismo, kako kaže, malo da sednemo da sračunamo.

Otvaranje edukativnog centra u Vrtu

- Planramo svakako intenziviju marketinšku kampanju na kojoj će nam biti fokus u narednih godinu dana. Imamo i plan projekta za otvaranje edukativnog centra u zoo vrtu, koji bi služio da građani i posetioci dobiju neke dodatne informacije o životinjama - rekao je Srboljub i dodao da bi na taj način Beo zoo vrt bio prepoznat i kao edukativna instutucija, a ne samo kao ustanova u koju dolazite da gledate životinje.

- Kod nas već postoji praksa saradnje sa Fakultetom veterinarske medicine i oni održavaju praksu ovde. Ali za zoo vrt bi bilo značajno da ima i veterinarsku ambulnatu, edukativni centar i karantinski centar koji nam je preko potreban - navodi on i dodaje:

- Takođe pokušavamo da uz saradnju sa nekim od fakulteta uključimo u projekat edukaciju volontera za rad u zoo vrtu.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo stvari koje se rade, da ljudi sa tim nisu upoznati:

- Vrt u svakom trenutku brine o preko 70 životinja koje su privremeno zbrinute ovde. Te životinje su zaplenjene, povređene, bile su predmet šverca, a neke su i oduzete vlasnicima - kaže Srboljub.

- Takođe učestvujemo u nekoliko programa zaštite životinja. Tako smo spasili beloglaovg orla i pustili ga u prirodni rezervat Uvac - rekao je Srboljub i dodao da bi ljudima bilo interesanto da čuju i takve stvari.

Beo zoo vrt kao druga kuća

- Mogu reći da sam imao tu sreću da sam ovde radio i pre nego što sam postao direktor. Evo zagazio sam u skoro devetu godinu rada vde. Ovo mi je sada kao druga kuća - kaže Srboljub i naglašava da je interesantno kako vas sve to obuzme i da Beo zoo vrt nije obična firma.

Kako nam je rekao radom zoo vrta je izuzetno zadovoljan jer dobijaju apsolutno pozitivne komentare i kaže da ljudi cene i prepoznaju trud koji je utrošen.

- Za sve treba vremena i strpljenja. Sve ide jednom uzlaznom putanjom i nadam se da će tako i da ostane - rekao je on i osvrnuo se na priču o selidbi zoo vrta:

Plan da se zoo vrt preseli je stara priča. Postojali su neki predlozi, ali ništa tu konkterno nije urađeno. To bi bila jedna vrlo skupa investicija za sve nas - zaključio je on.