Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević otkrio je, na dan obeležavanja 75. Godišnjice od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, tablu sa imenom komadanta Prve proleterske brigade Jagoša Žarića, u istoimenoj ulici na opštini Voždovac.
- Kao resorno Ministarstvo želimo da pošaljemo jasnu poruku da se mi ponosimo našim herojima i želimo da uvek obeležavamo sve važne datume, i time očuvamo sećanja na njih i istoriju srpskog naroda. Želimo da svi naši memorijali i spomenici imaju potpuno drugačiji izgled i da time pokažemo da kao društvo cenimo sve one koji su se borili za našu slobodu - rekao je Đorđević.
Ministar je naglasio i da je Dan oslobođenja Beograda prilika je da se setimo svih onih koji su pre 75 godina se borili, a neki od njih i dali svoje živote za oslobođenje Beograda, zemlje i našeg naroda, ali je i prilika da se setimo i drugih, koji su ranijim ratovima - Prvom svetskom ratu, ali i ratovima devedesetih dali svoje živote za našu zemlju. Đorđević je zahvalio porodici Jagoša Žarića na pozivu da dođe da svečano otvori ulicu, kao i Gradu Beogradu koji je pokazao razumevanje i jednoj od ulica dao ime po takvom heroju i dodao da veruje da će ovakvih primera u buduće biti još više.
General avijacije u penziji Zdenko Duplančić koji se borio pod rukovodstvom, kako kaže, druga Jagoša i koji je imao samo 15 godina kada je oslobađao Beograd rekao je da je drug Jagoš stvarni i istinski heroj i da ga se kao takvog svi sećaju.
- To ne govorim ovim povodom, već mi borci Prve proleterske, kojih nas nažalost ima živih još osam u Beogradu, a jedini ja sam na nogama, znamo Jagoša kao hrabrog čoveka, koji je pazio na nas mlade. Ivršavali smo sve zadatke na najbolji način, a Jagoš u našim srcima, u našim mislima je nezaboravan - kazao je Duplnčić.
Otkrivanju table sa imenom Jagoša Žarića prisustvovali su i predstavnici Ministarstva odbrane, predstavnici SUBNOR-a, sekcija Prve proleterske brigade, kao i porodica komandanta Žarića. Jagoš Žarić bio je prvoborac, komandant Prve proleterske brigade i učestvovao u oslobođenju Beograda zajedno sa Crvenom armijom i generalom Ždanovim. Prošao je sve ofanzive u oslobađanju zemlje od neprijatelja - učestvovao je u svim borbama i stigao do Trsta i bio poznat po hrabrosti, komandovanju i da izvršavanju zadataka sa minimalnim brojem žrtava.
Nosilac je odlikovanja: Orden velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza I stepena, Orden bratstva i jedinstva I stepena, Orden zasluga za narod I stepena, Partizanske zvezde I reda, Partizanske zvezde II reda, dva ordena za hrabrost. Uhapšen je 7.10.1949. godine u Beogradu bez ikakvog osnova, pod optužbom da se izjasnio za Rezoluciju informbiroa i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina sa prisilnim radom. Lišen je čina pukovnika, oduzeta su mu sva odlikovanja, sem spomenice iz 1941. godine, kažnjen je i gubitkom svih građanskih prava.
Kaznu je izdržavao u zatvoru na Banjici, potom u logoru Stara Gradiška, a od 1951. godine na Golom otoku u Petrovoj rupi. Nakon 7 i po godina muka i golgote Golog otoka, pomilovan je i pušten na slobodu dana 29.11.1957. godine. Umro je 2001. godine, a rešenjem Višeg suda u Beogradu 2013. godine je rehabilitovan.