Na suđenju Stanišiću i operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, optuženim za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, ambasador Roberts je, kao svedok Stanišićeve odbrane, sugerisao da je pouzdana informacija da je Stanišić bio "tajni agent CIA", koju je objavio 2016. u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem".

Na pitanje tužioca Daglasa Stringera o poreklu i zasnovanosti te informacije, Roberts je odgovorio da mu britanska vlada "nije dozvolila da govori o tim stvarima" i da je "nedavno" upozoren da mora poštovati zakon o službenoj tajni.

Nekadašnji zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije Božidar Delić ističe da, svakako kao neko ko je bio u vojsci i ko više poznaje te podatke o Perišiću i drugima koji su radili u vrhu vojske, možda ima preterivanja.

-Možda, ti stranci, nekada tu svoju ulogu koju su imali, toliko godina posle, pokušavaju da uveličaju – rekao je Delić i dodaje da ako ste u vrhu države imali ljude koji rade protiv sopstvene države, onda smo mi smo prošli.

Tomislav Đurin, objašnjava da je Stanišić po službenoj dužnosti imao pravo da kontaktira strane službe i naglasio da je Stanšić čak 1996 godine imao potpisan memorandum sa CIA, i da je posetio čak CIA-u.

-Poznato mi je da je on 1996. godine najintenzivnije kontaktirao CIA-u - ispričao je on i objasnio da je nekada radio u vojno - obaveštajnoj agenciji.

-Mi smo naš predmet rada imali van granice i nikada se nismo mešali u unutrašnju politiku, niti smo se svrstavali uz neku političku stranku, mi smo pratili strane oružane snage i to je bio naš posao - objasnio je on.

Potpukovnik nekadašnje Kontraobaveštajne službe (KOS) JNA Ljuban Karan objašnjava da velike službe rade tako da se njiihova moć ne sme podcenjivati.

Izborom Perišića za načelnika Generalštaba, kako naglašava, tu su se već vodile određene velike igre.

- Načelnik je trebalo da bude neko drugi, a Perišić je izabran pod pritiskom crnogorskog rukovodstva, tačno se vidi da je Milošević, u vezi sa tim, bio ucenjen da ga on izabere - dodaje Karan.