Grad Beograd sa nestrpljenjem očekuje da bude usvojen Zakon o Starom sajmištu koji će biti osnova da se počne sa izgradnjom memorijalnog kompleksa, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić u razgovoru sa direktorom jerusalimskog Centra Simon Vizental Efraimom Zurofom.

Sa Zurofom, koji je na čelu međunarodnog savetodavnog tela za Staro sajmište, sastali su se Vesić i gradski urbanista Milutin Folić.

U razgovoru je konstatovano da je donošenje zakona o Starom sajmištu i izgradnja memorijalnog kompleksa veoma značajna za srpski, romski i jevrejski narod.

- Zakon će dati pravni osnov da se po ubrzanom postupku, uz fer i zakonom propisanu nadoknadu, reše imovinski odnosi kako bi država postala vlasnik zemlje i objekata koji se sada nalaze na prostoru budućeg memorijalnog kompleksa - rekao je Vesić i dodao da je grad svojim sredstvima već raselio centralnu kulu.

Govoreći o daljim koracima, Vesić je rekao da će Grad Beograd, zajedno sa Republikom Srbijom raspisati tender za izgled budućeg memorijalnog kompleksa i dodao da će se tada znati koliko će ovaj projekat koštati kao i da potom slede aktivnosti na prikupljanju neophodnih sredstava za realizaciju ovog projekta.

Vesić je rekao da su premijer Aleksandar Vučić, vlada koju vodi i Grad Beograd veoma posvećeni da se u Srbiji očuva sećanje na naše sugrađane Jevreje koji su stradali u holokaustu.

- Srbija je jedna od prvih evropskih zemalja koja je usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika, grad Beograd je raselio centralnu kulu na Starom Sajmištu i tako omogućio da se započne pretvaranje ovog mesta u memorijalni kompleks, urađen je Nacrt Zakona o Starom Sajmištu a grad Beograd je 10. Maj proglasio Danom sećanja na žrtve holokausta u Beogradu - istakao je Vesić.

On je dodao da sadašnja srpska vlast ima snažnu političku volju da se očuva sećanje na žrtve holokausta i da je prošlo vreme kada je Srbija, uz Vatikan, bila jedina evropska zemlja koja 2009. godine nije potpisala Deklaraciju iz Terezina kojim se 46 zemalja obavezale da će vratiti jevrejsku imovinu otetu od nacista tokom holokausta.

N. Petričević