U svetu se, kao i u Srbiji, danas obeležava Svetski dan srca, koji je ustanovljen sa ciljem da informiše ljude da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje” ističe za Pink.rs da je prevencija kod ovih oboljenja ključna, pa joj se stoga treba posvetiti pažnja.
Bolesti srca su i dalje ubica broj jedan u Srbiji, kaže direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje” Milovan Bojić, ističući da je lečenje posledica na visokom nivou, ali da je neophodno posebnu pažnju posvetiti preventivi i negovanju zdravog stila života.
- Decenijama unazad Srbija je suvereno među prvim zemljama po broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova. Tako je i danas, procenat obolelih zahteva hitnu brigu i dužnu pažnju društvene zajednice, pre svega zdravstvenih vlasti, kroz strategiju borbe protiv ubice broj 1 našeg stanovništva – rekao je Bojić za Pink.rs.
Pročitajte još: Danas je Svetski dan srca – obeležava se pod sloganom 'BUDI HEROJ SVOGA SRCA'
Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 52 do 56 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.
Kako navodi naš sagovornik, kardiovaskularne bolesti su na prvom mestu, dok je na drugom mestu među svim uzrocima smrtnosti oboljenje, takođe, iz familije ovih bolesti – cerebrovaskularne bolesti. Za njima, kako kaže, slede maligne bolesti.
- Prevencija je osnova dobro omišljenog udara na ubicu broj 1 koji poput ratnog vihora svake godine odnosi naše stanovništvo – naveo je Bojić i istakao da je to gubitak za društvo, porodicu, ekonomiju, odbranu zemlje...
Foto: Burst
Prema njegovim rečima, i pored toga što su institucije poput "Dedinja" na tercijarnom nivou visokokvalitetnih mogućnosti da leče posledice od kardiovaskularnih oboljenja i te bolesti u završim etapama, ipak je ključna prevencija.
Bojić je naveo da se to odnosi na one najmanje osporavane, ali i na sporedne faktore rizika koji nas vode u opasnost da obolimo od neke kardiovaskularne bolesti.
Prevencija podrazumeva prestanak pušenja, izbegavanje alkohola, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
- Osnovno je pravilo da pojedemo koliko možemo da sagorimo. A mi ne jedemo, nego žderemo, a takav način ishrane plus nekretanje je ravno tragediji – podvukao je Bojić i naglasio da je neophodno negovati zdrav stil života.
To podrazumeva, kvalitetan način ishrane, borbu protiv gojaznosti, protiv pušenja i fizičke neaktivnosti.
Bojić smatra da je prevencija, uz redovne kardiološke kontrole, put kojim treba ići.
Foto: Pixabay.com
- Mi na tercijarnom nivou, poput Instituta “Dedinje”, činimo sve da ublažimo tragične posledice kardiovaskularnih bolesti i da produžimo život ljudima koji su oboleli – naglasio je Bojić.
Naš sagovornik dodaje da je potrvda koliko su kardiovaskularne bolesti uznapredovale i to što će Institut "Dedinje" ove godine biti prvi u svetu po broju operacija na otvorenom srcu.
- Srbija je prošle godine bila među prvih pet zemalja u Evropi sa 2.206 operacija, a ovu godinu ćemo završiti sa više od 2.500 operacija – istakao je Bojić i napomenuo da ovakve operacije nisu budućnost kardiovaskularne medicine.
Budućnost su, objasnio je, takozvane hibridne procedure –interventni kardiolozi i kardiohirurzi koji će rešavati problem stavljanjem stentova i širenjem krvnih sudova, kako bi se što bolje opskrbilo srce i drugi delovi organizma.
- Radimo to na vrhunskom nivou – zaključio je on i izrazio nadu da će preventiva imati podjednako dobre rezuktate kao i Institut “Dedinje”.
