Danas se deca u školi skidaju, i to ne zbog nemaštine, već navodnog bogatstva - da bi etiketom dokazali su njihove majice i duksevi skupi.
Ova problematična praksa se sve češće dešava u osnovnim školama širom Srbije. U želji da budu prihvaćeni i "in" deca potpadaju pod uticaj nerealnih zahteva da sve na njima bude skupo i markirano. Te zahteve nameću jednu drugima, odnosno često dete koje dolazi iz dobro situirane porodice proziva i ponižava svoje vršnjake, kako ako ne nose skupo, manje vrede.
Neku decu čak i nasilno skidaju, kako bi se uverili da li na sebi nosi markiranu garderobu. Oni onda procenjuju vrednost garderobe i ukoliko odeća i obuća ne zadovolje njihove standarde - sledi maltretiranje.
Oni kojima roditelji nisu mogli da omoguće skupocene stvari dobijaju surov nadimak - fušeri, a za procenjivanje mladi koriste i aplikaciju skener.
Foto: Pixabay.com
Nasilno skidaju patike ili odeću svojim vršnjacima, skeniraju kod i ako procene da odeća nije originalna, sledi zlostavljanje. Na ovaj način nasilnici targetiraju one slabijeg materijalnog statusa. Psiholozi tvrde da se ova tehnika zlostavljanja nimalo ne razlikuje od nedavnih snimaka prebijanja koji kruže društvenim mrežama.
OSNOVCI U SRBIJI NEĆE PATIKE ISPOD 20.000 DINARA
Kada u školu dođu u nekom novom odevnom komadu, deca moraju da dokažu da je u pitanju skup original.
- Kada dođeš u škoklu, skineš se i pokažeš etiketu. Kažeš koliko je koštalo. Što skuplje, to bolje. Niko ne želi da bude luzer koji nosi patike jefitnije od 20.000 dinara. Skidao sam i pokazivao duks i farmerke. Morao sam i da dokažem da sam sve to kupio u određenoj radnji koja je poznata - rekao nam je jedan učenik.
Većina učenika i ne zna zbog čega je tačno važno zašto moraju da nose originalnu odeću i po čemu se ona razlikuje od one jeftinije. Jedino što im je jasno je da to tako mora, ukoliko žele da se uklope u društvo.
"Deca spremna na sve, samo da budu prihvaćena u društvu"
Koliko god delovalo naivno, psiholozi objašnjavaju da trend prikazivanja bogatstva može biti opasan po sazrevanje dece i da ona mogu biti spremna na sve kako bi bila prihvaćena u društvu.
Psihoterapeut Marko Braković kaže da svaka adolescencija traži grupu i pripadanje.
- Pošto živimo u materijalističkoj kulturi, kulturi novca, onda mladi na taj način najlakše dobijaju podršku i prihvatanje u grupu – naveo je Braković.
Pored video snimaka na Instagramu postoji i pregrš profila koji veličaju život omladine koja živi raskalašnim životom.
