Najbolje je vakcinisati se protiv gripa oko mesec dana pre nego što se uobičajeno pojavljuje virus gripa u cirkulaciji. Virus se najčešće otkriva u decembru ili januaru, a svoju maksimalnu aktivnost ispoljava u februaru ili martu. Najoptimalniji periodkada treba da se vakcinišemo je oktobar, novembar i prva polovina decembra.
Preporučuje se svim hroničnim bolesnicima, trudnicama i gojaznim ljudima da se obavezno vakcinišu protiv sezonskog gripa u jesenjem periodu. Po epidemiološkim rizicima preporuka je i da se obavezno vakcinišu zdravstveni radnici, lica zaposlena u javnim službama koja su po prirodi posla često u kontaktu sa ljudima, osobe koje neguju starije i hronične bolesnike posebno u socijalnim ustanovama i svi stariji od 65 godina.
Kolika je stvarna zaštita koja se dobije vakcinom protiv gripa?
Kada se posebno obrade do sada objavljeni podaci u naučnim časopisima dobijamo tzv. meta-analizu. Rezultati ovakvih meta analiza pokazuju sledeće:
Vakcinacija protiv gripa je velika zaštita za hronične bolesnike i starije ljude. U najpoznatijim naučnim časopisima objavljena su istraživanja u kojima je prikazano da su srčani napadi pet puta češći kod osoba koje imaju akutnu respiratornu infekciju, a infarkt je tri puta češći u prva tri dana ovakve infekcije.
Rizik od srčanih napada kod vakcinisanih protiv gripa smanjuje se 50%, a rizik, od infartkta za 24% u toku sezone gripa. Smrtne posledice od gripa koje nisu retke kod hroničnih bolesnika smanjuju se 28% kod vakcinisanih. Dijabetičari koji se vakcinišu protiv gripa za 79% manje se hospitalizuju zbog pogoršanja svoje osnovne bolesti u toku sezone gripa. Vakcinacija protiv gripa znatno smanjuje rizik od pogoršanja hronične respiratorne bolesti.
Da li postoji rizik od neželjenih reakcija?
Rizik od neželjene reakcije na vakcinu je vrlo mali i u toku višedecenijskog praćenja neželjenih reakcija u Gradskom zavodu za javno zdravlje nismo imali ni jednu reakciju sa trajnim posledicama.
Zašto treba da se vakcinišu trudnice i izrazito gojazne osobe?
Izrazito gojazne osobe i trudnice takođe imaju značajno veći rizik obolevanja od teških formi gripa, iako ne pripadaju kategoriji hroničnih bolesnika. Važno da ove osobe znaju da treba se vakcinišu protiv gripa i znatno smanje rizik od ove bolesti. Za trudnice ni u jednom periodu trudnoće nije zabranjeno davati vakcinu. Ta vakcina ne štiti samo njih nego se zaštita prenosi i na dete.
Zbog čega i zašto treba da se vakcinišu i zdrave osobe?
Nažalost vakcina je najmanje efikasna kod onih kojima je najvažnija (oko 30% kod starijih i hroničnih bolesnika), ali je dovoljno efikasna da štiti život. Jednostavnije rečeno, mnogi vakcinisani hronični bolesnici i stariji od 65 godina ipak obole, ali imaju blažu kliničku sliku. Vakcina najbolje štiti zdrave odrasle osobe (oko 70-90%), a čak 60% odraslih štiti ne samo od pojave bolesti već sprečava dalje prenošenje virusa.
Vrlo je logično i posebno je za preporuku da se sve zdrave osobe koje, ili po prirodi posla ili u svom domaćinstvu imaju kontakt sa osobom sa hroničnom bolešću ili starijom od 65 godinu vakcinišu protiv gripa i tako smanje rizik od obolevanja osobi sa kojom žive ili je neguju. Ovakva vakcinacija definisana je kao vakcinacija po epidemiološkim indikacijama.
U Beogradu vakcinaciju možete obaviti u svim domovima zdravlja, a vakcinacija protiv gripa se sprovodi od početka oktobra. Vakcinacija ljudi koji ne pripadaju rizičnoj grupi i ne neguju bolesnike sprovodi se i u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd uz naplatu.
