Vest da je 17-godišnji mladić iz Novog Kneževca šutiran do smrti uznemirila je javnost. Nasilnici su takođe tinejdžeri.
Stručnjaci kažu da je za adolescente koji pribegavaju nasilju karakteristična želja za popularnošću u društvu, kao i delovanjem u grupi.
- Grupa određuje njihovo ponašanje, odnosno oni se prilagođavaju jedni drugima i u takvim grupama lako se ispoljava agresivnost i sve one destruktivne i nagonske stvari. Samokontrola je vrlo niska, a odgovornost se prebacuje na drugog – kaže psiholog Zoran Musterović.
I dok se javlja dilema da li je nasilje među mladima sve rasprostranjenije, poznavaoci prilika kažu da je sličnih situacija bilo i ranije.
- Ono što treba da nas zabrine jeste činjenica krivičnih dela sa elementima nasilja, koji ne rastu toliko u opštoj strukturi, ali su sami konkretni slučajevi vrlo specifični i kompleksni - kaže direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stefanović.
Specifičnost slučajeva ogleda se i u njihovoj svireposti. Međutim, to ne važi samo za adolescente, već tome u prilog ide i nedavni slučaj kada je muškarac iz Inđije iskasapio komšiju nasred ulice, ili kada se muškarac iz Grocke satima iživljavao nad svojom nevenčanom suprugom.
Stiče se utisak da je nasilje sve češći odgovor na bilo koji problem. Stručnjaci kažu da je teških krivičnih dela uvek bilo, ali da je javnost danas o njima više i na pogrešan način obaveštena.
- Nekim ljudima, svakodnevnim prikazivanjem nasilja, dajemo model na koji način oni mogu da razreše svoj sukob. Stoga mislim da medijska pažnja ne bi trebalo da bude na nivou spektakla – kaže Musterović za Pink.
- Znamo da je ranije crna hronika nekada uvek bila na nekoj desetoj strani novina, dok je danas, nažalost, praćena velikim senzacionalizmom – kaže Stefanovićeva.
Preplavljenost crnom hronikom ne ostavlja mesta za pozitivne stvari koje se u društvu dešavaju, a vredne su medijske pažnje, zaključuju sagovornici Pinka.