Izreku da je “zdravlje najveće bogatstvo“ možda najbolje razume Žana Rajković (41) iz Arilja, koja je do nedavno bila uspešna sportistkinja, rukometašica koja je sa svojim timom RK Jedinstvo nizala uspehe. Bila je žena koja je imala svet pod nogama, međutim, ona svoje noge više ne može da pokrene. Kobne pripreme na Zlatiboru promenile su joj život iz korena, a da ona u početku, toga i nije bila svesna.

- Ujeo me krpelj, koji je, na žalost, bio zaražen. Čini mi se da tada nismo dovoljno bili edukovani kada je u pitanju lajmska bolest. Lekari u Užicu su me pregledali i dali tablete protiv alergije. Stanje mi je bivalo sve lošije, počeli su da me leče od reume, pa upale zglobova i to je trajalo oko četiri godine. Bolest je napredovala i otišla sam na VMA. Te godine sam završila u invalidskim kolicima – priča Žana za portal Pink.rs o svojim najtežim trenucima u životu.

Kada želja pobedi strah

Ona kaže da se osećala kao da je „završila u ćorsokaku“ , jer za nju tada nije bilo izlaza.

- Ne postoje reči koje bi najbolje opisale kako sam se osećala. Mislila sam da tonem, da nema više spasa. Ceo moj život se okrenuo naglavačke – iskrena je.

- Nisam želela da izlazim iz kuće, nisam želela da se družim sa ljudima. Jedino što sam želela jeste da se moj pređašni život vrati, jer ja ovo nisam zaslužila. Sedela sam u kolicima, posmatrala svoje nepomične noge i nisam mogla da verujem šta me je snašlo. Stalno sam se pitala čime sam ovo zaslužila – objašnjava Žana kako se osećala na početku „novog života“.

Kako kaže, taj „ćorskokak“ je trajao tri godine. Jednog dana je rešila da se probudi iz tog bunila, da prihvati činjenicu da više ništa nije isto i da izvuče ono najbolje što bi mogla.

- Jednog dana sam sebi rekla da jednostavno ovako više ne ide. Prelomni trenutak je bio kada sam posle tri godine sedenja u kući, sa sestrom i sestrićem, u kolicima, izašla u grad. Shvatila sam da jednostavno moram da nastavim da živim zbog sebe i zbog njih – priča Žana i dodaje da su joj na putu tog „duhovnog ozdravljenja“ najviše pomogli porodica i knjige kojih je, kako kaže, pročitala na stotine.

Nesreća nikada ne ide sama

Prošle godine na petak 13. Žani je izgoreo stan u požaru. Na sreću, u tom trenutku niko nije bio u stanu.

- Kroz ventilacioni otvor koji smo imali u kuhinji uletela je varnica i ona je izazvala požar. Izgorela je cela kuhinja, dnevni boravak, kupatilo. Ceo stan je bio crn i ličio je na zgarište – kaže ona i dodaje da su joj dobri ljudi pomogli da renovira stan.

Pravi prijatelji se prepoznaju u nevolji

Posle nesreće, veliki broj "prijatelja" okrenuo joj je leđa. Ona na to ne gleda kao na tragediju - Tada se sve iskristalisalo. Oni koji su pravi, ostali su sa mnom i uz mene - iskrena je ona.

Međutim, najzahvalnija je svom treneru Zoranu Mićoviću koji je sa njom, kako kaže, prošao "sito i rešeteo".

MAJSTORI MINIJATURE: Crteži manji od novčića (VIDEO)

- Nije mi dozvolio da se predam, i da mi mišići atrofiraju. On mi je kupio je stol za stoni tenis, učlanio me u streljačku sekciju, pomogao da dobijem auto, bodrio me i uvek je uz mene kada mi je potreban. Pored porodice, on mi je najveći oslonac u žitovu i zahvalna sam mu na tome - poručuje ona.

Danas Žana Rajković ne posmatra život kao niz sudbonosnih događaja, već na sve gleda kao na izazov sa kojim treba da se suoči. Sada ona pokušava da čvrsto drži kormilo i bude ta koja će da gospodari svojim životom. Ona se sada aktivno  bavi sportom, trenira stoni tenis, streljaštvo, vozi auto prilagođen osobama sa invaliditetom, nezamenjiva je pomoć u kućnim poslovima.

Žana je, takođe, pasionirani je čitalac knjiga, a na radiju je vodila i emisiju koja je posvećena osobama sa invaliditetom. Kako kaže, naučila je jednu životnu lekciju koja je sada njena vodilja, a to je da su kolica samo “njeno pomagalo u životu, a ne njen život".

J. Stanković