Udruženje književnika Srbije ove godine međunarodne susrete posvetio je sledećim jubilejima – 125 godina od rođenja Momčila Nastasijevića i 200 godina od rođenja Volta Vitmana.

Goran Vesić je gostima požeo dobrodošlicu i ukazao da je uvek čast kada se u Skupštini grada ugoste poslenici kulture.

– Udruženje književnika Srbije zauzima značajan deo našeg društvenog života, a saradnja s Gradom Beogradom posebno je intenzivirana otkad je Milovan Vitezović na njegovom čelu. Verujem da ima mnogo prostora za saradnju i u budućnosti – rekao je Vesić.

On je naznačio da je veoma ponosan na to što budžet za kulturu u poslednjih pet godina prevazilazi dva i po odsto ukupnog budžeta Grada Beograda, što je mnogo više od onoga što Unesko preporučuje kao izdvajanje za kulturu. Pisci su, dodao je Vesić, dobijali, nažalost, manji deo tih sredstava, ali to u budućnosti treba da se popravi i da se nađe način da se više novca usmeri kako ka institucijama tako i ka samim piscima.

– Spremni smo da podržimo projekte Udruženja književnika Srbije, kao što smo učinili na nedavno završenom konkursu – istakao je Vesić.

On je podsetio da je nedavno na Vitezovićevu inicijativu posetio Vukovu zadužbinu i najavio da je pravo vreme da grad podrži i projekte Vukove i Dositejeve zadužbine. Takođe, na predlog pisca Aleksandra Gatalice, dodao je Vesić, radi se na projektu stvaranja Legata srpskih pisaca.

– Legat srpskih pisaca bila bi kuća gde bi se čuvala sva zaostavština pisaca, koja postoji privatno u njihovim porodicama. Ona bi naravno ostala u vlasništvu porodica ali bismo ih mi digitalizovali i čuvali od zaborava. Plan je da Legat bude pri Gradskoj biblioteci, čime bi se omogućilo ljudima koji proučavaju živote i dela naših pisaca da dođu do tog materijala. Tako bi zaostavština bila dostupna široj i stručnoj javnosti, a samo pisanje kao kulturno stvaralaštvo bilo bi afirmisano – poručio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je najavio još jednu akciju – da sva deca u pripremnim predškolskim programima dobiju članske karte Gradske biblioteke, uz organizovano čitanje knjiga i bajki, što bi radili poznati glumci.

– Tako bismo ih polako uveli u svet knjige i stvarali poseban odnos sa knjigom, koja, nažalost, u današnje vreme nije deci tako važna kao što je bila nama – rekao je Vesić. Zamenik gradonačelnika je podsetio i na tradicionalni Oktobarski sajam knjiga, koji je jedan od najstarijih sajmova kod nas i koji je sve posećeniji.

– Sajam je više od sajma, on je mesto okupljanja, mesto gde se govori o značaju knjige u društvu – rekao je Vesić. On je podsetio da se Grad Beograd dosta odužio piscima, kako domaćim tako i stranim. Osim imenovanja ulica, podignut je spomenik Borislavu Pekiću, u pripremi je i spomenik Vasku Popi na Tašmajdanu, a grad je otvoren i da drugi pisci dobiju spomenike ili biste. Očekuje se i formiranje komisije koja će se baviti obeležavanjem zgrada i objekata gde su živeli značajni ljudi i to tablama, a među njima svakako će se naći i brojni naši pisci.

Zamenik predsednika Udruženja književnika Srbije Miloš Janković rekao je da ovi susreti, iako sa dugom tradicijom više od pola veka, nisu dovoljno zastupljeni u srpskoj javnosti.

– Ova manifestacija možda nema veliki značaj i zastupljenost u javnosti kao neki drugi kulturni programi, ali nakon reči zamenika gradonačelnika Gorana Vesića nadamo se da će Međunarodni susreti pisaca dobiti mesto koje zaslužuju – rekao je Janković. On je naglasio da se nada da će saradnja i razumevanje na koje nailaze u Skupštini Grada Beograda biti nastavljena i da će ova manifestacija biti prepoznata kao program koji može mnogo da pruži razvitku kulture grada.

– Sve što je nabrojano da će biti u budućnosti i učiniće da srpski pisci imaju mesto u društvu koje zaslužuju. Zahvaljujem Gradu Beogradu zbog toga što će učiniti što je u njegovoj moći i nadležnosti, a verovatno i više od toga – zaključio je Janković i pozvao sve goste da se ponovo vrate u Beograd.

Događaju u Starom dvoru prisustvovali su zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović i sekretar za kulturu Ivan Karl.