HOBP karakteriše se ograničenjem ( smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Suženje disajnih puteva je progresivno i udruženo sa zapaljenskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove iz okoline.

Usled suženja respiratornih puteva, otežan je udah I izdah vazduha .

Od hronične opstruktivne bolesti pluća boluje oko 15 odsto svetske populacije, ali je to bolest koja se još uvek nedovoljno dijagnostikuje i leči. Većina pacijenata nije ni svesna bolesti, dok se ne jave komplikacije.

HOBP je na 3. mestu svih uzroka smrtnosti, a godišnje u svetu od posledica ove bolesti i umre oko 3 miliona ljudi. Glavni faktor rizika za razvoj HOBP je duvanski dim i smatra se da više od 80 odsto obolelih su dugogodišnji konzumenti duvana.

Od ostalih faktora rizika važno je aerozagađenje – hronična izloženost različitim štetnim isparenjima u vazduhu koji dišemo.. Nasledni faktor igra takođe ulogu kod genetske predispozicije tj nedostatka enzima alfa1 antitripsina.

SIMPTOMI

Simptomi HOBP-a su hronični produktivni kašalj , “zviždanje” (sviranje) u grudima i gušenje tj.osećaj nedostatka vazduha.

Tegobe se obično javljaju kod osoba srednje i starije životne dobi, a učestalost I intenzitet se tokom vremena povećavaju.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom bolesti,a posledica je produkcije veće količine sekreta u plućima.

Ovaj simptom poznatiji je kao „pušački kašalj” i predstavlja prvi znak upozorenja za moguće oštećenja pluća. Gušenje i otežano disanje nastaju zbog zadržavanja vazduha u disajnim putevima.

U početku se javlja samo kod fizičkog opterećenja npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija tolerancija napora je sve manja, pa pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja i hodanja po ravnom.

Ostali simptomi koji se mogu javiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća su umor, gubitak telesne težine i oticanje članaka na nogama. Infekcije pluća su pratilac HOBP i česte su u zimskim mesecima.

Bolest se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Mnogi pacijenti se javljaju lekaru tek kada izgube preko 50 odsto plućne funkcije, jer tegobe nastaju postepeno pa ih obolela osoba dugo ignoriše I ne shvata ozbiljno.

HOBP se karakteriše periodima stabilnog stanja i periodima akutnog pogoršanja (egzacerbacije) bolesti. Tok je progresivan i vremenom dovodi do razvoja hronične respiratorne insuficijencije - slabosti respiratornog sistema da obavlja razmenu kiseonika , ugljen dioksida I ostalih gasova sa okolinom.

SMRTNOST JE SVE VEĆA

HOBP je među glavnim uzrocima oboljevanja i smrtnosti u svetu, a broj obolelih i umrlih je u porastu, pa to predstavlja značajan javno-zdravstveni problem.

Mnogi ljudi godinama pate od ove bolesti, pa umiru pre vremena zbog njenih posledica. Budući da ne postoji lek za ovakvu bolest, lečenje je uglavnom simptomatsko. HOBP je trenutno četvrti najčešći uzrok smrti na svetu. Verovatnost da će bolesnik umreti od ove bolesti je 10 puta veća kod pušača nego kod nepušača.