Onkološki epidemiolog Ana Jovićević otkrila je za naš portal Pink.rs da je rak dojke najčešći maligni tumor kod žena u svetu pa i kod nas u Srbiji, sa visokim procentom smrtnosti.
Svake godine se, kako je dodala, kod više od 4.000 žena otkrije rak dojke. Javlja se i kod muškaraca, ali neuporedivo ređe.
- Najznačajniji faktori rizika za rak dojke su ženski pol, jer se ovo oboljenje javlja pretežno kod žena, i godine starosti, pošto rizik od ove bolesti raste sa godinama - rekla je dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i dodala da se rizik značajno počinje da raste od 40. godine života i najviši je u šestoj deceniji, ali se bolest može javiti i ranije.
Ona je objasnila da postoje i drugi faktori koje mogu povećati rizik za rak dojke, kao što je genetska predispozicija.
- Smatra se da je 5-10 odsto slučajeva prouzrokovano genetskom predispozicijom, odnosno postojanje porodične sklonosti. Na to se sunja kada bliski članovi porodice imaju rak dojke, rak jajnika i druga maligna oboljenja, odnosno kada postoje genetskog oštećenja, mutacije BRC1 i BRC2 gena ili nekih drugih gena - kazala je Jovićević.
Svi oni koji naslede ovu mutaciju imaju izrazito visok rizik da obole od raka dojke ili nekih drugih malignih oboljenja.
- U manjoj meri na rizik od raka dojke mogu uticati i pojedini hormonski faktori kao što su rana prva menstruacija, nerađanje ili kasni prvi porođaj, kasna menopauza, - navela je Jovićević, objasnivši da su to sve faktori rizika na koje ne možemo uticati. Rizik povećava i dugogodišnja upotreba hormonskih preparata kod žena u menopauzi, i zbog toga je potreban oprez pri njihovoj primeni.
Odeljenje za psiho-socijalnu podršku
U Institutu za onkologiju postoji odeljenje za psiho-socijalnu podršku gde se pacijenti mogu javiti, od prvog dana sumnjanja na dijagnozu, pa i kansije tokom lečenja, za sve savete i informisanje o svemu što ih očekuje i šta treba da rade i znaju. Za svu potrebnu pomoć tu su psiholozi, defektolozi, socijalni radnici koji pacijentima mogu objansiti kako i na koji način da dobiju svu potrebnu pomoć.
Rizik za rak dojke može se smanjiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem optimalne telesne težine i izbegavanjem pušenja i alkoholih pića. Međutim, kako nijedna preventivna mera ne može u potpunosti ukloniti rizik za rak dojke, najznačajnija mera preventive su redovni pregledi dojki.
- Prema nacionalnom skrinig programu, koji je u Srbiji započet 2013. godine, sve žene između 50 i 69 godina trebalo bi na svake dve godine da rade mamografski pregled dojki. U poslednjih nekoliko godina situacija se poboljšala ali se još uvek kod nedovoljnog broja žena bolest otkriva u početnoj fazi - navela je Jovićević.
Rekla je da je visok je stepen izlečenja ukoliko se bolest rano otkrije a da se mamografskim pregledom može otkriti rak dojke u najranijoj fazi, pre nego što se bilo kakav čvor može napipati. Definitivna dijagnoza dobija se pato-histološkim pregledom uzorka promene u dojci., i zatim žena odlazi na konzilijum gde tim lekara različitih specijalnosti na osnovu vrste i stadijuma bolesti i na osnovu karakteristika obolele osobe donosi odluku o načinu lečenja - objasnila je Jovićević.
- Lečenje se sprovodi kombinacijom postojećih metoda, odnosno operacijom, zračnom terapijom i sistemskom terapijom – hemioterapijom, hormonskom i biološkom terapijom - naglašava ona, i dodaje da se zbog mogućeg povratka malignog oboljenja svaki pacijent redovno prati više godina po završetku lečenja.
Proces trajanja lečenja i oporavka može biti od nekoliko meseci do nekoliko godina u zavisnosti od vremena otkrivanja i vrste tumora.
- Ženama savetujemo da rade samopregld dojki, na primer jednom mesečno, i da obrate pažnju na pojavu čvorića u dojci ili bilo koju novonastalu promenu - rekla je Jovićević i dodala da to može biti novonastala promena u obliku i veličini dojke, uvlačenje bradavice, ili promena na koži dojke u vidu nabora na koži ili crvenila.
Najveći broj promena koje žene primete na dojci ne predstalvja malignu bolest ali se svakako treba obratiti lekaru.
Odeljenje za suportivnu onkologiju
U Institutu postoji Odeljenje za suportivnu onkologiju odnosno tim koji se bavi zbrinjavanjem tegoba koje se javljaju kod pacijenata kao posledica bolesti ili lečenja, kao što su bolovi, gušenje, mučnina i povraćanje, poremećaj rada creva i druge tegobe.