Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo samoproglašenog Kosova pred kojima za sada još uvek samo 'figuriraju' istrage protiv pojedinih pripadnika takozvane OVK, osnovana su prema kosovskom Ustavu i kosovskim zakonima za vreme vlade Ise Mustafe, radi procesuiranja ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom oružanih sukoba na Kosovu i Metohijij.
Povod za osnivanje ovih tela bio je izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "Nečovečno postupanje s ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu" (Široj javnosti poznat kao Izveštaj Dika Martija) koji je usvojen u januaru 2011. godine.
S jedne strane, ovu instituciju sa sedištem u Hagu, čine Specijalizovana tužilaštva koja istražuju počinjene zločine, sakupljaju dokaze, ispituju svedoke, a od zimus i osumnjičene među kojima se prošle sedmice pojavio i premijer privremenih prištinskih institucija u ostavci Ramuš Haradinaj (koji je odlučio da se pred tužilaštvom brani ćutanjem).
S druge strane su Specijalizovana veća, koja se popularno nazivaju "Sud za zločine OVK", koja za sada ne sude, jer se čekaju prve optužnice koje treba da podnese Specijalizovano tužilaštvo.
Foto: Pink.rs
Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo deo su pravosudnog sistema Kosova, ali im je sedište, radi bezbednosti i zaštite svedoka, izmešteno u Hag.
Portal European Western Balkans (EWB) podseća da je Evropska unija, na osnovu Martijevog izveštaja, u septembru 2011. osnovala Specijalnu istražnu radnu grupu, koja je u leto 2014. godine objavila da su dokazi, pribavljeni tokom istrage, dovoljni za podizanje optužnica, a iste godine doneta je odluka o osnivanju specijalizovanog tela koje će se njima baviti.
Dve godine kasnije izabrane su sekretarka i predsednica Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva, čime je telo i zvanično pocelo da radi, uz finansiranje EU i partnerskih zemalja.
Skupština Kosova je u avgustu 2015. usvojila amandman na Ustav kojim se omogućuje osnivanje sudskog tela sa specijalnom nadležnošću, a potom je uz velike poteškoće donet leks specijalis, kasnije zamalo oboren, koji je uredio njegovo funkcionisanje, uključujući i podelu sudija u odgovarajuće panele i uspostavljanje specijalizovanog tužilaštva, podseća European Western Balkans.
Taj portal ukazuje da je privremeni sporazum s državom domaćinom između Republike Kosovo i Kraljevine Holandije potpisan u januaru 2016. godine, a stupio na snagu godinu dan kasnije, čime su Specijalizovana veća dobila pravo da vode postupak u ovoj članici EU.
U sastavu Specijalizovanih veća nalaze se međunarodne sudije, pravni stručnjaci s najvišim kvalifikacijama u državama svog porekla, koji moraju da budu prisutni u Hagu kada to procedura od njih zahteva, odnosno na poziv predsednika suda.
Foto: RTV Pink
Sudije postavlja šef Misije EULEKS-a po preporuci nezavisne Komisije za izbor, koja se, kako piše EWB, sastoji od dvoje međunarodnih sudija sa značajnim iskustvom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava i jednog međunarodnog zvanicnika.
Svih 19 sudija koji su trenutno angažovani u Specijalizovanim većima dolaze iz država Evrope i Severne Amerike: četvoro njih je iz Nemačke, po dvoje iz Francuske, Italije i Holandije, a prisutne su i sudije iz SAD, Kanade, Norveške i Švajcarske.
Predsednica suda je Ekaterina Trendafilova iz Bugarske, koja je pre ovoga obavljala funkciju sudije Međunarodnog krivičnog suda.
U ekskluzivnom intervjuu za Tanjug Trendafilova je pre godinu i po dana poručila da će sud optuženima obezbediti nepristrasno i fer suđenje, a da će procesuirati i sve one koji pokušaju da na bilo koji način ugroze bezbednost žrtava i svedoka ili da vrše bilo koji vid pritiska na sudije.
Inače, nadležnost Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva vremenski je ograničena na događaje od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Pod nadležnost ovog tela spadaju zločini koji su ili započeti ili počinjeni na Kosovu, a koje su počcinili državljani, u to vreme, Kosova ili SRJ.
Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine posebnu pažnju usmerio je na vađenje ljudskih organa na teritoriji Albanije, i očekuje se da će se Specijalizovana veća baviti i ovim zločinima.
Takozvani Ustav Kosova propisao je da će rad ovog tela trajati pet godina, s mogućnošću da i pre toga bude završen, ali i da se produži ako obaveštenje o završetku rada izostane.
Sud formalno funkcioniše već dve godine, ali ne sudi. Postoji spisak od 150 advokata iz centralne Srbije, sa Kosova, Nemačke, Velike Britanije i drugih država koji su dobili licence da budu braniocu budućih optuženih, odnosno punomonćnici žrtava i da zastupaju njihova prava.
