Veliki procenat nepravilnosti ima na deklaracijama proizvoda, kažu iz Ministarstva poljoprivrede.
Iako poljoprivredna inspekcija u Beogradu ima svega sedam inspektora, prošle godine su pronađene nepravilnosti tokom svake četvrte kontrole, te se može govoriti o dobrim rezultatima, ocenio je Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede.
Potrošači, upozorio je Vujović, treba da prepoznaju svoju ulogu u lancu bezbednosti hrane, da je ne kupuju na svakom mestu i da vode računa o deklaraciji.
Više od 50 odsto namirnica je zabranjeno
Od 1. januara 2016. inspekcija je, naime, sa tržišta povukla skoro 1.000 tona hrane i pića, od toga je 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tone pića, rekao je Vujović.
Inspekcija, kaže, ima novi pristup, racionalno koristi resurse i procenjuje rizike, te da godinu dana radi na osnovu planova analiza i da se može govoriti o dobrim rezultatima.
Kada je reč o kvalitetu hleba, Vujović kaže da je ovih dana pokrenuta široka akcija i da se proverava kako se hleb proizvodi, te da se kontrolišu proizvodi i u takozvanim prodavnicama zdrave hrane.
Velike nepravilnosti i kod deklaracija
Vujović je naveo da je veliki procenat nepravilnosti na deklaracijama proizvoda, a potrošači imaju pravo da znaju kakve proizvode kupuju. On kaže i da je kafa svake godine predmet kontrole poljoprivredne inspekcije i da više od 85 odsto tih proizvoda dolazi iz tri ili četiri velika pogona koja su pod apsolutnom kontorlom.
- Postoji posebna grupa proizvoda gde potrošači u specijalizovanim prodavnicama traže ono što im treba, a kao i svaka druga hrana i ona je pod kontrolom - rekao je Vujović.
Kaže da neravilnosti ima više u manjim prodavnicama.
- Uglavnom nepravilnosti srećemo kod malih prodavnica, uglavnom na pijacima i rešavamo taj problem - rekao je Vujović. Povodom istraživanja Centra potrošača Srbije koje je pokazalo da su u čak 65 odsto u 40 odsto uzetih uzoraka kafe nađeni surogati, Vujović kaže da pijemo dobru kafu, te da surogata u kafi ima, ali u daleko manjem procentu.
Prema njegovim rečima, ne kažnjava inspekcija direktno, već sudovi određuju kazne koje se kreću od 300.000 do tri miliona za privredni prestup i od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice.
J. Stanković
