Smrtonosna epidemija ebole u Kongu proglašena je međunarodnom zdravstvenom krizom, objavila je juče Svetska zdravstvena organizacija nakon što se virus proširio ove nedelje na grad od dva miliona ljudi.

Više od 1.600 ljudi umrlo je od avgusta u drugoj najsmrtonosnijoj epidemiji ebole u istoriji, koja se odvija u regionu opisanom kao ratna zona.

Ministarstvo zdravlja Srbije saopstilo je da u komunikaciji sa Svetskom zdravstvenom organizaciom (SZO) stalno prati situaciju u vezi sa rizikom od širenja ebole u regionu Demokratske Republike Kongo i preduzima sve neophodne mere za sprečavanje eventualnog unosa tog virusa u našu zemlju.

Pročitajte još: PROGLAŠENA HITNA MEĐUNARODNA ZDRAVSTVENA SITUACIJA: Otkriveno ko je širio bolest

Na osnovu podataka dobijenih od SZO, Ministarstvo zdravlja preporučuje građanima Srbije da se uzdrže od putovanja u zahvaćene zemlje (DR Kongo, Uganda i Ruanda), a ako se vraćaju sa tih područja vraćaju u Srbiju, potrebno je da se odmah jave nadležnom institutu/zavodu za zaštitu javnog zdravlja, radi zdravstvenog nadžora.

Iz tog resora ukazuju da u ovom trenutku ne postoji opasnost za zdravlje građana Srbije. Prema dostupnim podacima, može se reći da je rizik širenja u zahvaćenom regionu veliki (DR Kongo,Uganda i Ruanda),dok je realna procena za region Evrope vrlo mali.

Šta je virus ebole, koji su simptomi i koje su mere prevencije?

- Ebola virus je izazivač takozvane hemoragijske groznice koja je karakteristična za delove tropske Afrike i za Filipine u jugoistočnoj Aziji. U prirodi ga najčešće prenose majmuni, ali i svinje, tako da radnici u kontaku sa tim životinjama mogu da se zaraze preko njih - kaže za Pink.rs internista lekar Nenad Zec i dodaje da se virus prenosi sa čoveka na čoveka kapljičnim putem odnosno pljuvačkom, kao i putem krvi, ali semene tečnosti. - U prirodi najčešće oboljevaju majmuni, ali i svinje, tako da radnici u kontaku sa tim životonjama mogu da se zaraze preko njih – objasnio je Zec.

Naglasio je da virus u organizam ulazi preko sluznice usne duplje gde se onda širi putem krvi u unutrašnje organe, a da se opasnost po organizam ogleda u agresivnom napadu na zid krvnog suda usled čijeg oštećenja dolazi do krvarenja unutrašnjih organa jetre, slezine, bubrega, srca i njihovog ubrzanog otkazivanja.

- Period ispoljavanja prvih simptoma virusa kreće se od tri dana do dve nedelje, koji se onda ogledaju u naglom skoku telesne temparature, pojavi groznice, drhtavice, glavobolje, bolova u mišićima, potom dolazi do pojave krvave retke stolice, povraćanja čak i krvavog sadržaja. Krvarenja se takođe uočavaju i na koži i sluznicama – navodi Zec ukazavši da smrtnost iznosi čak i do 90 odsto, obično kako posledica gubitka krvi i multiorganskog otkazivanja.

Napomije da, kada je Ebola u pitanju, najgore je to što ne postoji specifična terapija, odnosno lek koji će delovati direktno protiv virusa, tako da se velika pažnja poklanja zaštiti osoba koje dolaze u kontakt sa obolelim osobama i izolaciji obolelih.

Vakcina još uvek ne postoji, ali napredak je napravljen 2017. godine kada su u Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji sintetisane neke vakcine, ali one su još uvek u fazi istraživanja - konstatuje Zec, i kaže da, iako specifične terapije nema, vrši se nadoknada tečnosti infuzijom, transfuzijom i nadoknadom trombocita.

- Iako je virus je lokalizovan u regijama subsaharske afrike i jugoistočne Azije, s obzirom na velika kretanja ljudi danas nije isključena ni epidemija u drugim delovima sveta, dve su zabeležene u SAD i Španiji, dok je jedna od prvih epidemija u svetu zabeležena kod laboratorijskih radnika u Beogradu 1967. godine, koji su bili u direktnom kontaktu sa inficiranim majmunima - rekao je on za Pink.rs.

Pročitajte još: EPIDEMIJA EBOLE: Proglašena međunarodna zdravstvena kriza!

Dijagnoza se zasniva na kliničkoj slici samog pacijenta, baš zbog brzog napredovanja virusa.

Virus može da se razmnožava jedino u živom organizmu, jer teško opstaje u spoljašnoj sredini ukoliko se ne prenese u živ organizam. Ali ukoliko dođe do smrtnog ishoda zaraženog čoveka ili životinje važan je adekvatan tretman tog zaraženog leša. Kako Zec kaze, preporučuje se kremacija ili odlaganje leša u metalne sanduke i plastične vreće.

Ako do bolesti dođe obavezna je prijava nadležnim epidemiološkim službama.