Prof. dr Nada Basara prenela je i makedonskoj publici svoja iskustva u lečenju najtežih bolesti, otkrila kako je počela svoju više nego uspešnu karijeru i dala savete kako voditi zdrav život.

- Prvog pacijenta sam izlečila početkom 1997, dok sam radila na transplantacionoj klinici u Idar-Obersteinu, samostalno dijagnostikovala, odredila terapiju i transplantirala matičnim celijama od nesrodnog donora (tzv. alogena transplantacija), kaže Dr Basara, i dodaje: - Do sada sam uradila 2.200 transplantacija matičnih ćelija, od toga u zadnjih 8 godina, od kada sam direktor i šef lekarima u Flenzburgu, statistika kaže da je procenat preživljavanja dve godine posle transplantacije 87 odsto (te dve godine dolaze redovno pacijenti na kontrole i samim tim može da se vodi evidencija). Taj rezultat je sam svetski vrh.

Prvi pacijent je bio Nemac Berlin Lutz, a drugi takođe Nemac Michael Edgers. Već je prošlo 22. godine i obojica su super. Pozvala sam ih na proslavu jubileja pre dve godine na kliniku koju sada vodim, odazvali su se pozivu i poklonili mi nešto što nisam očekivala i što me je strašno obradovalo, jedan od najlepših poklona koje sam dosad dobila: osvojena zlatna medalja na internacionalnom takmičenju u spasavanju ljudi iz vode koju je osvojio moj prvi pacijent Berlin Lutz te godine. Time su hteli da mi pokažu kako su u dobroj kondiciji, sa kakvim elanom i energijom oni i dan danas žive.

Sad je već 22. godine kako živim i radim u Nemačkoj. Počela sam prvo u pokrajini Rheinland-Pfalcu, gde su ljudi po mentalitetu nasličniji nama. Veseli, otvoreni, druželjubivi. Tu sam na Klinici u Idar-Oberstejnu postala načelnik a ubrzo posle toga, na Univerzitetu u Mainzu, zahvaljujući radovima koje sam objavila u inostranim časopisima, postala docent na internoj medicini i držala predavanja i vežbe studentima medicine. Posle toga sam na poziv predsednika evropskog udruženja transplantatora, prešla u Leipzig, pokrajina Saksonija, gde sam postala profesor, takodje zahvaljujući međunarodnim radovima, na preko 600 godina starom Univerzitetu u Leipzigu. Interesantno za tu pokrajinu je da tu žive Lužicki Srbi, koji su se potpuno integrisali u nemačko društvo, ali su svoju tradiciju kao i jezik zadržali i priznati su kao manjina. Od pre devet godina sam na čelu interne medicine u Flensburgu, koji se nalazi na severu Nemačke, na granici sa Danskom, gde sam na poziv postala direktor klinike i vodim onkološki centar Nord, koji se sastoji od 6 klinika iz ove pokrajine, kao i transplantacioni centar koji sam ovde već nakon godinu dana otvorila, a posle dve godine akreditovala.

Na pitanje koliko je pacijenata iz Makedonije izlečila, Dr Basara odgovara:

- Lečila sam preko 40 pacijenata sa malignim bolestima i to su uglavnom bili mlađi pacijenti. Transplantirala sam devojčicu iz Ohrida od 15 godina sa matičnim ćelijama njenoga brata, koji je u to vreme imao samo 12 godina. Donacija je, posebno kod maloletnih, jako važna tema, jer za njih potpisuju roditelji, ali se mora uzeti u obzir i želja maloletnog donatora, a ne samo želja roditelja, i ja uvek izdvojim dovoljno vremena kako bih utvrdila da donator dobrovoljno donira, a ne pod pritiskom roditelja. Kod mene, osim roditelja uvek se saglasi i potpise i maloletni donator.

Dr Basara otkrila je još jednu vezu koju ima sa Severnom Makedonijom, jer njen suprug Branislav vuče poreklu baš iz ovih krajeva: - Tačno, baba i deda po majci nosili su prezime Bošković, poreklom iz sela Tresonce. Tamo još stoji tabla zaseoka „Boškovići“. Doselili su se 1926. u Beograd i majka, koja je inače rođena u Beogradu, je pričala da su joj roditelji poreklom Crnogorci. To je sigurno tačno, jer mi je suprug nasledio visinu ne samo sa očeve, već i sa majčine strane, što se vidi sa jedne porodične slike Boškovića iz 1929. go., koju nam je poklonio otac jednog mog pacijenta. Pri zadnjoj poseti Skoplju obišli smo Tresonce, put je vodio ispod Šar planine kroz prirodu Nacionalnog parka Mavrovskog jezera, a posebno je bilo interesantno što je tu u blizini, samo preko brda, mesto Kičevo, gde je moj suprug 1982./1983. služio vojsku u artiljeriji i ja sam iz Beograda dolazila da ga posetim.

Prof Dr Nadežda Basara otkrila je i kojom metodom leči svoje pacijente, među kojima su i vlasnik Pinka Željko Mitrović i poznati voditelj Dejan Pantelić:

- Lečim bolesnike sa savremenim metodama i savremenim lekovima i veliko je zadovoljstvo znati, da ako znaš kako da lečiš, ne postoje prepreke u primeni lekova ili novih metoda. Onkologija i hematologija se razvijaju u poslednjih 10-tak godina izuzetno brzo pre svega zahvaljujući novim molekularno-genetskim metodama koje otkrivaju „cilj“ za delovanje leka. Ako samo nedelju dana ne pratite literaturu i ne čitate radove u naučnim časopisima, već postajete nedovoljno informisani. Tom istom brzinom se menjaju i naše preporuke za lečenje hematoloških i onkoloških bolesti. Pre početka lečenja pacijenta, prvo proveravam dijagnozu koja je postavljena, pa tek onda osmišljam koncept lečenja. Nažalost, moram Vam reći da je veliki broj pogrešnih dijagnoza iz Makedonije i Srbije, i da dijagnoze uvek proverim kod referentnih laboratorija pre svake terapije, naročito molekularnu biologiju. Nemačka važi za zemlju sa izuzetno dobrom dijagnostikom, što je i preduslov za izbor protokola za lečenje. Takođe, mogu da uključim pacijente u studije u slučaju da nema registrovanog leka za njihovu bolest.

Što se tiče Željka Mitrovića i Dejana Pantelića sami mozete da zaključite, na medijima su non-stop i „izgaraju“ na svojim poslovima. Lepo je to gospodin Mitrović u jednom intervjuu 2011, posle lečenja konjskim serumom, rekao: „ Osećam se super, sad mogu i da povučem kao konj!“. Često pacijenti posle lečenja imaju motivaciju i aktivniji su, jer su svesni da su izlečeni od vrlo teške bolesti.

Na konstataciju makedonskih novinara da Dr Basara leči sve ljude bez obzira na nacionalnu i politicku pripadnost, veroispovest, boju kože i da su je baš zbog toga medicinske sestre sa Balkana koje rade u Nemačkoj opisale kao "ikonu medicine", ona skromno odgovara:

- To su malo preterale, htele su da ohrabre mog načelnika transplantacije kad je prelazio iz Minhena kod mene, pa su mu rekle: „Pa znate li kod koga idete, ona vam je kao ikona u Srbiji“. Ja nisam nikakva ikona, ja se samo borim do kraja za svakog pacijenta, i ako ne postoji registrovani lek, a recimo, postoji studija u svetu u završnoj fazi ispitivanja, ja ću da ubacim pacijenta u nju, dobijaće gratis novi medikament, pružiću mu mogućnost izlečenja i nadu u život. Za mene, nema te prepreke u medicini koju ne mogu da savladam kad je u pitanju ljudski život, zaključuje Dr Basara i za kraj navodi savete kako voditi zdrav život:

- Najmanje pola sata dnevno brzog hoda kroz prirodu, mediteranska ishrana tj. puno voća, povrća, ribe, piletine, najviše jednom nedeljno crveno meso, redovno ići na preventivne preglede kod doktora i stomatologa jer, što se ranije otkrije bolest, to je veća šansa da se izleči. Izbegavati stresne situacije, jer su i one uzroci bolesti. I naravno, nikako ne pušiti, preporučuje čuvena srpska doktorka.