Dogovoreno je da lokalne samouprave popišu štetu koju imaju, pripreme projekte, a država će finansirati sve ono što je potrebno uraditi i što lokalne samouprave identifikuju kao prioritete. Nedimović je nakon sastanka izjavio da je ovo bio jedan operativan sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu, da bi im država pomogla u saniranju.

Kako kaže, lokalnim samoupravama pomoći će se preko Republičke direkcije za robne rezerve ukoliko je nekome potreban repromaterijal, stočna hrana.

Nedimović je kazao da je na teritoriji opštine Kraljevo poplava izazvala najviše problema, zatim u Trstenik, Guči i Kniću.

- Ostale sredine jesu zahvaćene poplavama, ali tu imamo drugu vrstu problema. Ove četiri imaju najviše oštećenih objekata s obzirom na broj stanovnika koji žive na prostoru tih lokalnih samouprava - kazao je Nedimović.

Ministar je istakao da je trenutno jedan od većih problema obezbeđivanje vode Novom Pazaru i dodao da je zahvalan Gradu Čačku koji će pomoći da stignu nove cisterne, jer gradovi koji su oko Pazara nisu u prilici da pomognu, zato što i sami imaju vanrednu situaciju.

Upitan šta će se uraditi kako bi se ubuduće izbegli ovakvi scenariji, Nedimović kaže da postoji plan po kojem će se postupati sto se tiče poljoprivrednih objekata, a koji je utvrđen još pre nekoliko godina.

- Uradili smo 500 objekata za pet godina, ima tu mnogo da se radi, naročito na zaštiti bujičnih poplava pravljenjem retenzije i kaskadnih brana. To se pokazalo neophodno naročito u slučaju Kraljeva, a mislim da je takva situacija i u Tutinu, Trsteniku - rekao je ministar.

Dodao je da je potrebno na drugim mestima pozabaviti se vodotocima drugog reda, koji jesu u nadležnosti lokalne samouprave, ali je pitanje, kaže, koliko oni imaju stručnih kapaciteta da mogu da savladaju to na način na koji bi trebalo.

Blagojević je naveo da će država finansirati sanaciju mostova na lokalnim putevima, saniranje lokalnih vodotokova, obnovu sistema za navodnjavanje, kanalizacionih sistema, sanaciju klizišta na lokalnim putevima...

- Uz to možemo da obezbedimo finansiranje svih javnih objekata, bez obzira da li se radi o školama, vrtićima, domovima zdravlja, ambulantama... Ono što je prioritet u ovom trenutku jeste obnova oštećenih stambenih objekata - rekao je Blagojević.

Pozvao je građane da prijave oštećenja na stambenim objektima, dodajući da će nakon prijave lokalne samouprave izaći na teren i uraditi procenu štete i kategorizaciju štete, na osnovu čega će biti utvrđeni pravo na pomoć i visina pomoći u novcu, koji će biti uplaćen direktno građanima na njihove račune.

- Imamo višedecenijski problem, to je nemar kojem je lokalna infrastruktura bila izložena tri decenije. Usled dejstva klimatskih promena imamo potpuno drugačije visine voda usled kojih je infrastruktura izložena mnogo većem riziku nego što je bilo ranije - rekao je Blagojević odgovarajući na pitanje da li je do poplava došlo zbog ljudskog nemara u lokalnim samoupravama ili nedostaka novca.

Dodaje da je sada potrebno mostove projektovati tako da budu viši da bi ispod njih mogle da se provuku reke sa drugim nivoima vode u odnosu na nivoe od ranije.

- Imali smo situaciju da poplavu sprovede reka iz prostog razloga što udara u most i na tom mestu se razliva. Preventivna struktura, nasipi, zadržavaju reku u koritu, kao u Adranima, ali nizvodno nailazi most koji je projektovan da bude prenizak za taj nivo vode, reka udara u taj most, razliva se i plavi - ispričao je Blagojević.

Predsednik opštine Tutin Kenan Hot ispričao je novinarima da je na toj opštini oko 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta uništeno, kao i nekoliko mostova, te putne infrastrukture preko 150 kilometara.

- Imamo poplavljeno preko 20 privrednih objekata i jedan od najvećih problema nam je jezero Gazivode koje je postalo jedna ekološka katastrofa usled velike količine otpada. U velikoj meri to dolazi iz Rožaja, odnosno Crne Gore i mi tu ništa ne možemo - kazao je Hot.

Predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović naveo je da je u naseljenom mestu Guča najviše potpoljenih stambenih objekata, a na teritoriji cele opštine je potopljeno negde oko 200, 250 stambenih objekata.

- Nažalost, ovim poplavama, koje su bile veće nego 2014. i 2016. godine, oštećeno je negde oko 20 mostova, 300 kilometara opštinskih puteva prvog i drugog reda i nekategorisanih putnih pravaca - kazao je Dolović.

Dodao je da je izgradnjom zaštitnog nasipa u naselju Din spašeno naseljeno mesto Lučani, industrijska zona i sam Din, što nije bio slučaj u Đeraću gde su potopljene 23 kuće. Predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić kazao je da je u 36 sela velika šteta na stambenim objektima, na javnim objektima, na infrastrukturi, putevima, mostovima, vodovodima, a da najveći problem predstavlja šteta na poljoprivrednom zemljištu, jer je skoro dve hiljade hektara poplavljeno i značajno oštećeno.