Pomalo uspavanu priču o otmicama i trgovini novorođenčadi razbuktale su priče roditelja koji tragaju za svojm navodno nestalom decom.

Postoje sumnje da su tek rođena deca pod velom tajni usvojenja i sa fingiranom dokumentacijom otimana iz porodilišta. Roditelji koji sumnjaju u zvanične verzije smrti svoje dece godinama traže istragu, ali istina do danas – izmiče.

Jedna od njih je i Slavica Mladenović iz Kruševca koja za svojom bebom traga od 2000. godine.

Slavica se porodila 1989. u Kruševačkoj opštoj bolnici, ali rezultate obdukcije svoje, navodno mrtvorođene bebe, dobila je 2003. godine.

Sumnju da nešto nije u redu podgrejala je i činjenica da je ona sve ovo vreme uredno dobijala pozive za predškolsko, vakcinaciju svog navodno mrtvorođenog deteta.

- Ja sam se podorila 7. avgusta 1989. godine u Kruševcu, tačno na dan termina. U porodilište sam krenula odmah nakon pucanja vodenjaka. Primili su me regularno. Kada su me primili, poslali su me prvo u sobu, a ne u salu i to je prva stvar koja me je začudila. Na moje pitanje zbog čega me ne šalju u salu, babica mi je samo odgovorila da za sada nema potrebe – kaže Mladenović, naglašavajući da je reč o drugoj trudnoći, tako da je, kaže, odlično znala kako izgleda porođaj i kako treba da reaguje.

- Kada su me smestili u sobu, nešto kasnije je došla doktorka da me pregleda. Rekla mi je da idem na ultra zvuk, ja sam rekla da sam genetičar, i da sam dva dana pre porođaja već bila na ultra zvuku i da ne želim to da radim ponovo. Na silu su me odveli, čekala sam dugo na red za pregled. Saznala sam da će ultra zvuk da mi uradi medicinska sestra koja je zapravo završila kurs da to uradi. Ta ista sestra je odmah nakon pregleda mi je saopštila da je beba mrtva – priseća se ona.

Slavica dodaje da je nakon svega pokušala da dobije bilo kakve informacije o tome kakoje moguće da je beba tek tako umrla u stomaku, ako se uzme u obzir da je trudnoća tekla regularno. Kako kaže, jedan od lekara joj je objasnio da do smrti bebe može da dođe i zbog najmanje prehlade.

- Meni je lekar rekao da beba u stomaku može da umre i zbog obične kijavice majke – kaže ona, i dodaje da je zbog toga rešila da obdukcioni nalaz bebe traži tek nakon 2000. godine, a dobila ga je 2003.

- Nakon što sam dobila nalaz, videla sam da je on urađen dan nakon porođaja. U tom nalazu piše da je majka priznala da ne oseća pokrete ploda još od četiri sata ujutru, a mene je pucanje vedenjaka probudilo u sedam sati ujutru – navodi ona neistine iz nalaza koji poseduje.

Slavica kaže da je u peridu dok je bila u porodilištu često viđala jednju ženu, za koju se pričalo da je Nemica, koja je navodno bila pacijentkinja.

- Mi smo sve porodilje bile u plastičnim papučama, zajedno po sobama, raščupane i umorne . Ona nije tako izgledala, nije se uklapala, šetala se često izemđu nas. Bila je stalno prisutna, imala je mantil u bordo boji, papuče sa visokom potpeticom, uvek uredna frizura i vrlo negovana. Bila je tu nekoliko dana, nije sa nama komunicirala i pored toga što je stalno šetala oko nas – priseća Slavica, navodeći da joj je to kasnije stvorilo sumnju i pitanje zbog čega je ta žena bila tu.

Radiša Pavlović član Vladine komisije za nestale bebe kaže da je jedan od pokazatelja da je beba živa i činjenica da postoji document koji dobijaju samo deca koja su rođena živa.

- JMBG se ne dodeljuje mrtvorođenom detetu,a dete ga ima – objašnjava on i kaže da je veliki broj beba nestao 80-tih upravo iz ovog dela Srbije.

- Mislimo da je bolnica u Kruševcu bila neki štek za otmicu i prodaju beba. Sve ovo mora da se ispita, jer je ovo opšti interes. Ovo su slučajevi koji datiraju iz vremna bivše SFRJ, i pitanje je šta je sada sa ljudima koji su umešani u celu priču – objašnjava Pavlović.

Milanka Momčilović iz Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama", podseća na još jedna slučaj iz Kruševca, gde se ovom udruženju javio mladić rođen 1981. godine koji je sumnjao da je ukraden kao beba.

- Ispostavilo se da mladić ima dve prijave rođenja. To nam je pokazalo da je tu nešto sumnjivo – kaže Momčilović, a onda je dodala da je istraga pokazala da fali još dosta dokumentacije.

- Niko mladiću nije hteo da kaže da njegov dosije ne postoji. To je saznao tek kada smo mi zatražili – objašnjava ona.