U Prvom centru za obuku u Somboru, u maju su na obuci 104 vojnika, u Drugom centru u Valjevu njih 90, a u Trećem centru u Leskovcu 97 vojnika.

- Svi ti momci su došli ovde da služe svojoj zemlji, usvoje osnovne vojničke veštine i pokažu da vredi dati svoje vreme i angažovanje svojoj zemlji - rekao je Vulin, prilikom obilaska kasarne "Aerodrom" u Somboru i vojnika koji su na obuci.

Ministar je istakao da svi treba da budemo ponosni na ljude koji su u svojim tridesetim godinama spremni da napuste porodice, poslove i da usvoje osnovne vojničke veštine što, kako je rekao, govori o tome da smo vojnički narod koji želi da bude uz svoju zemlju i svoju vojsku.

- Mene zaista čini ponosnim ovako visok odživ i izuzetni rezultati ovih momaka. Ponosan sam što su dobili podršku svojih porodica, iz svojih sredina, što ih više niko ne kritikuje zbog toga, što im se više niko ne smeje i što svi razumeju da je to normalno - naglasio je ministar, a navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Vulin je prisustvovao izvođenju nastavnih sadržaja u okviru obuke lica u rezervnom sastavu starijih od 30 godina.

On je obišao i pripreme za izvođenje gađanja i razgovarao sa pripadnicima rezervnog sastava koji su drugu nedelju na obuci, kao i sa starešinama koji izvode obuku.

Vojnik Dejan Jovanović, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, zahvalio je vrhovnom komandantu Vojske Srbije, ministru odbrane, Vladi Srbije i Generalštabu VS što su omogućili da se prođe ova vrsta obuke.

- Najbolja odbrana države smo mi građani. Moj glavni utisak na obuci je starešinski kadar, čiji je moral na zavidnom nivou. I oficiri i podoficiri svaki dan ulažu ogromnu energiju da nama pokažu stvari koje nismo znali. To je ono što meni daje dodatnu energiju kada smo na nogama i po 10 sati - rekao je Jovanović.

Dodao je da smatra značajnim i što je zakonski uređen odnos sa poslodavcem tokom boravka na obuci za rezervni sastav, tako da vojnici mogu u potpunosti da se posvete obuci.

Vojnik Damir Čohodarević, koji je programer, kaže da mu je prvih dana najteže bilo to što je veći deo dana "na nogama".

- Uz poznavanje naoružanja, najvrednije što sam naučio je kretanje u borbi, zaklanjanje iza zgrade, kao i strojeva obuka. Atmosfera u klasi je bratska - kazao je Čohodarević.

On smatra da bi veći broj instruktora podoficira, kojih nema dovoljno, unapredilo obuku rezervnog sastava.