Direktor Kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je danas povodom godišnjice majskih poplava 2014. godine, da je Srbija danas spremnija za reagovanje i bezbednija nego što je to tada bio slučaj.
Blagojević je ocenio da ukoliko bi se ponovio scenario iz 2014. šteta bi danas bila manja.
- Sigurno da bi posledice tih poplava bile drugačije, sa ovakvom infrastrukturom i potpuno novim sistemom kakav je danas, sigurno da bi šteta bila manja, bilo bi je, ali bi sveukupne posledice tih poplava bile manje - rekao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, na više od 500 lokacija u više od 100 gradova i opština izvršeni su radovi na obnovi i unapređenju postojeće infrastrukture, ali i izgrađeni novi.
- Infrastruktura nije bila projektovana da izdrži takvu vodu, uz to su izgrađeni novi objekti, na oko 30 lokacija, novi nasipi, nadvišeni nasipi, mobilni sistemi za zaštitu od plavljenja, bujične pregrade - ističe Blagojević.
Takođe, dodaje da su vodotokovi od kojih preti najveći rizik obnovljeni.
- Ukupno za pet godina, 46 projekata uređenja lokalnih vodotokova, u toku je još 16, a u pripremi još devet - kaže Blagojević.
Kako je rekao, prati vremensku prognozu kao i građani i ističe da rizik od poplava postaje manji od danas. Govoreci o Zakonu o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda, koji je usvojen, Blagojević kaže da su poplave interesantne elementarne nepogode dok traju i u periodu neposredno nakon toga.
- Vrlo brzo postaju nevažne. Zato je potrebno da postoji neko ko se time bavi stalno. Vest su poplave, vest je šteta, nije vest ono sto sledi, a u međuvremenu se formira sistem. Zakonom dobijamo zaokružen sistem, temelji se na najvišim međunarodnim standardima - ukazuje Blagojević.
Kako kaže, rešenja iz tog zakona su primenjena i pre nego sto je usvojen.
- Počeli smo sa motivisanjem opština da se udružuju na osnovu slivova, zarad komunikacije, koordinacije i zajedničkog reagovanja i zajedničkog rada na prevenciji - rekao je Blagojević.
Govoreći o brzini saniranja štete od poplava, Blagojević kaže da, ako pitate ljude čije su kuće ostećene, pretpostavlja da će reći da pomoć nije stigla dovoljno brzo.
- Jer se radi o mesecima nakon dana kada su ostali bez svog doma, ali mi smo tada bili potpuno nespremni. Tada nam je bilo potrebno tri meseca da prvi čovek primi novac na račun na ime pomoći, a 2016. nam je trebalo tri nedelje - kaže Blagojević.
