Na današnji dan pre 20 godina snage NATO bombardovale su kolonu albanskih izbeglica kod sela Koriša nedaleko od Prizrena na Kosovu i Metohiji, a krvavi bilans tog zločina bio je 87 poginulih i 70 teže i lakše ranjenih civila.
NATO avijacija je u noći 14. maja 1999. godine u tri navrata raketirala konvoj sa više od 600 albanskih izbeglica koji su pod vedrim nebom zanoćili na povratku kući iz Koriških šuma u kojima su tri sedmice ranije potražili spas upravo u strahu od NATO bombardovanja.
Konvoj od 55 traktora i jednog kamiona, pretvoren u improvizovani kamp, napadnut je najpre deset minuta pre ponoći, zatim 20 minuta posle ponoći i ponovo 10 minuta pre jedan sat. Iznurene, gladne i usnule izbeglice, NATO piloti su raketirali sa osam termovizuelnih i jednom kasetnom bombom počinivši pravi pokolj.
Kamp je bukvalno spržen, kao i živi ljudi na licu mesta, dok su spasilačke ekipe sakupljale delove raskomadanih tela i po njivama nekoliko stotina metara udaljenim od mesta napada.
Strani izveštači poslali su u svet slike stravičnih prizora sa mesta zločina, a prema objašnjenjima vojnih stručnjaka, učinak je bio tako tragičan zato što termovizulene bombe posle pada razvijaju veliku temperaturu i do 2.000 stepeni, koja može da sprži i kamen.
Reč je o bombama, koje ne prave velike kratere, ali razvijaju ogromne požare i u široj okolini, pa su otud od izbegličkih traktora preostali samo delovi metala.
Prema pričanju očevidaca, uništeno je 20 traktora na kojima, i ispod kojih su spavale izbeglice, a detonacije su bile tako razorne da su delovi tela leteli na sve strane.
Reporteri su ujutro, dok je požar od NATO bombi još tinjao, među izgorelim traktorskim prikolicama, videli tri ugljenisana dečja tela.
Ekipe koje su pretraživale okolinu, nalazile su po živicama, žbunovim i pšeničnim poljima, povređene koji su otpuzali i do dva kilometra od mesta tragedije tražeći spas.
Mada u ovom delu metohijske kotline na deset kilometara udeljenosti od izbegličkog kampa nije bilo policijskih, ni vojnih objekata, portparol Stejt departmenta DŽejms Rubin je na vest o masakru u Koriši najpre izrazio "skepsu" sugerišući da su zločin, možda, počinili Srbi.
Portparol NATO izneo je tvrdnju da su njegovi avioni "napali legitiman vojni cilj" jer su identifikovali Korišu kao "vojni logor i komandno mesto".
Prema objašnjenjima srpskih vlasti, bombardovanje kolone izbeglica mora se shvatiti jedino kao pokušaj zastrašivanja Albanaca, kojima su garantovale bezbednost, a koji su odlučili da se vrate kući na njihov poziv budući da je cilj terorističke OVK i njenih zapadnih saveznika bio da opravdaju agresiju na SRJ pod izgovorom "humanitarne intevencije".
Koliko su strašne bile posledice ovog napada NATO avijacije, vidi se i po tome što su kod 15 ranjenih osoba, među kojima je bilo više mališana, izvršene amputacije ekstremiteta, dok je pet zadobilo opekotine drugog i trećeg stepena.
Među žrtvama je bilo 10 novorođenčadi, 26-toro dece uzrasta do 15 godina, 42 osobe od 15 do 55 godina i tri starije osobe. Među ranjenima su bile dve bebe, 25-toro dece uzrasta do 15 godina, 27 osoba od 15 do 55 godina i 16 starijih osoba.