Prema podacima globalnog istraživanja Nacionalnog centra za kibernetičku sigurnost Veliek Britanije (NCSC), najučestaliji pasvord na svetu je kombinacija brojeva "123456", koju koristi čak 23,2 miliona naloga, a na drugom mestu je lozinka "123456789" koju ima 7,7 miliona naloga.

Zatim sledi niz prvih slova u gornjem redu tastature - "qwerty" i sama reč "password" koju upotrebljavaju više od tri miliona naloga na svetu.

Među "top 10" pasvorda nalaze se i "abc123", "pasword1" i "111111".

Stručnjaci softverske agencije za digitalnu transformaciju poslovanja Namics navode da je edukacija o značaju pravilnog kreiranja pasvorda prvi korak u zaštiti od zloupotrebe i da je najslabija karika u bezbednosnom lancu skoro uvek ljudska.

Predstavnik beogradskog odseka digitalne agencije Namics Jan Keler objašnjava da je digitalizacija dovela do toga da su se neki od svakodnevnih zadataka ljudi pretvorili u polumehaničke radnje.

- Otključavamo telefon, koristimo imejl adresu, kupujemo putem Interneta i račune plaćamo elektronski i o tome ne razmišljamo previše. Svaka od ovih radnji najpre zahteva identifikaciju, upravo da ne bi došlo do neovlašćenog preuzimanja ličnih podataka - kaže Keler.

U početku, navodi on, za pristup određenoj aplikaciji bilo je dovoljno samo ukucati pasvord, a kako su se razvijali mehanizmi za bezbednost na Internetu, stepen zaštite počeo je da podrazumeva slanje poruke na mobilni telefon, potvrdu putem druge aplikacije i slično.

- Ipak, svi ostali koraci pri identifikaciji imaju manju težinu, ako korisnici nisu svesni koliko je važno kreirati takozvani jak pasvord - objašnjava Keler.

Dodaje da problem nastaje kada lozinka nije jedinstvena i dovoljno jaka, a dešifrovanje pasvorda je lako, kaže, ukoliko su reči koje se koriste generičke i lako pretpostavljene - poput ličnih imena, datuma rođenja, naziva omiljenih bendova ili brojeva u nizu, što ugrožava sajber zaštitu.

Iz Namics-a sugerišu da je jedan od najlakših načina za stvaranje jakog, a lako pamtljivog pasvorda upotrebiti rečenicu koja je čoveku značajna zbog nečega i kombinovati je sa simbolima i brojevima.

- Sa ovim na umu moguće je napraviti jak pasvord i dobru prvu liniju odbrane koja će pomoći sigurnost pojedinca na Internetu. Dodatno, nije preporučljivo koristiti jedan pasvord za sve naloge. Korišćenjem različitih lozinki sprečava se da svi nalozi jedne osobe budu hakovani u isto vreme - zaključio je Keler.

Od nastanka, kada se koristila za vojne potrebe, do današnje obaveze svakog korisnika digitalnih uređaja poput bankomata i pametnih mobilnih telefona, personalna šifra je najosnovniji oblik zaštite od mnogobrojnih malverzacija podacima.

Sa ciljem da se ukaže na važnost personalne šifre na Internetu, 2013. godine ustanovljen je Svetski dan pasvorda i od tada se obeležava svakog prvog četvrtka u maju.