Mirjanu Marković, suprugu bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, u Požarevcu pamte kao dobru i poštenu ženu koja je uvek bila spremna da pomogne svakom čoveku bez obzira na veru i naciju.
Tako kaže Dragan iz Požarevca koji je bio školski drug Mire i Slobe.
Dragana smo sreli sasvim slučajno na putu do kuće porodice Milošević. Pitali smo ga Nemanjinu 33, ulicu i broj koji u Požarevcu svi dobro znaju. Odmah nam je odgovorio i upitao da li smo krenuli da ispratimo Miru. Posle kraćeg razgovora, kada nas je uoznao, otkrio nam je da je on drug Mire i Slobe.
Dragan je došao na polaganje urne pokojne Mirjane Marković i da oda poslednji pozdrav svojoj drugarici iz škole.
-Ovo je velika bol za mene. Nisam je video nekoliko godina pre nego što je napustila Srbiju. Verovao sam da ćemo se ponovo videti, pričati o Slobi, njenoj i mojoj deci, zajedničkim prijateljima, školskim danima... Ali ovako, ne znam šta da kažem. Mnogo sam tužan, to je bila moja drugrica – priča nam Dragan kroz suze.
Foto: Tanjug AP
Kako nam je rekao ovo je tragedija jedne porodice i nekih ljudi iz politike koji su zarad laži prodali i uništili jedne ljude.
-Nisam političar, niti sam nešto pomno pratio sva politička dešavanja, ali imam oči i dobro vidim. Ovo što se dogodilo Slobi i Miri nije smelo da se dogodi. Sećam ih se veoma dobro. Prvo iz škole, gde smo se stalno družili, pa i kroz omladinske škole gde je Mira imala glavnu reč, jer je bila predsednica tog školskog aktiva. Onda smo se viđali i tokom studija, a manje posle kada smo se formirali kao ljudi i kada smo zasnovali svoje porodice. To je valjda i normalno, ne znam. Ali, kroz to bogato poznanstvo koje sam imao o njima samo mogu da kažem reči hvale – kaže Dragan i nastavlja:
-Stvarno su to bile dve neverovatne osobe, pune ljubavi prema svima i uvek spremni da pomognu. Ne samo svojim prijateljim, već i onima koje nisu znali, a obratili su ze za pomoć. Bili su uvek smireni, u školi i na fakultetu su bili briljantni, ali nisu uživali u tome, već su terali i svoje drugare i kolege da uče da budu što bolji. Eto, šta ja mogu da kažem za njih, eto kakvi su oni bili.
Dragan nam priča da su i o svom Požarevcu vodili uvek računa, i da kad god su mogli dolazili su u svoju kuću u Nemanjinu 33.
-Vidite ovo mesto, vidite ovu milinu. Dolazili su ovde da udahnu malo vazduha. Nisam im smetao, jer su oni tada bili na funkcijama. Sloba je bio predsednik i samo mu je još falio njegov drugar Dragan da ga pita kako je. Niko im nije smetao, mi iz Požrevca razumeli smo Miru i Slobu – kaže Dragani dodaje:
-Eto šta ti je život. Sada su ovde ponovo, opet su zajedno iako su ih dušmani rastavili. Dok sam živ uvek ću ih se sećati i obilaziti ovo mesto. Ovo nisu lažne suze na mom licu, već one iskrene pune bola i ljubavi. Nadam se da ćemo se tamo, negde gore visoko, ponovo videti jednog dana. Za sada zbogom Miro. Volim ih – završava reči Dragan uz poneki jecaj i neskrivajući suze.
Pročitajte još: SVE SPREMNO ZA SAHRANU MIRE MARKOVIĆ: Opelo će služiti tri sveštenika?
