Mirjana Marković, udovica bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, a koja je preminula juče u Rusiji, biće najverovatnije sahranjena u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće, po sopstvenoj želji, pored svog supruga, saznaje se od kućnih prijatelja porodice Milošević.
Odavno je poznato da je želja pokojnih supružnika bila da počivaju jedno pored drugog, što se vidi i na nadgrobnoj ploči koja je urađena posle smrti Miloševića u Hagu. Tada je dogovoreno da se i za Mirjanu ostavi grobno mesto pored supruga, što je i učinjeno.
- Ako im nisu dozvolili da poslednje godine života žive zajedno, nek makar budu zajedno kad umru. Pa i njeno ime je ispisano je na mermeru, pored imena Slobodana Miloševića, sa kojim se znala još od gimnazijskih dana - kaže prijatelj porodice.
Iako pojedini mediji tvrde kako Marko i Marija ne žele da im se majka sahrani pored njihovog oca u Srbiji, oni, kako kažu prijatelji porodice Milošević, neće to ni tražiti, već će ispoštovati majčinu želju. Oni očekuju da će njihovi prijatelji koji su i dalje na vlasti u Srbiji, pomoći oko transporta tela i sahraniti je pored supruga u Požarevcu.
Foto: Privatna arhiva
Kako je Miloševićev brat preminuo, poslednjih godina jedino je unuk Marko odlazio kod babe u Moskvu i bio u kontaktu s njom, a očekuje se da baš on ispred uže porodice sahrani Miru Marković.
Podsetimo, niti Markovićeva, niti njena deca nisu pristustvovali sahrani Miloševića. U jednoj izjavi za medije Markovićeva je rekla kako bi želela da dođe u Srbiju kako bi posetila muževljev grob, ali i da bi želela da bude sahranjena baš pored njega, baš pod tom lipom…
O tom mestu, koje je bilo važano za nju i njenu porodicu, pisala je u svojoj knjizi "Juče ili sutra", sećajući se dana kada su njen muž i ona još uvek bili na vrhuncu moći.
- Lipe su cvetale, a sreda je. Nije vikend. Ne mogu, prema tome, da idem u Požarevac. A za mene je cvetanje lipa, cvetanje samo jedne lipe. One iz našeg vrta u Požarevcu. One pod kojom sam ja odrasla, one pod kojom su odrasla moja deca. Pod kojom sam učila, slušala prvu jugoslovensku zabavnu muziku, čitala sve bajke svojoj ćerki, čuvala svog malog sina. Sedela sa mužem u prve prolećne dane, nekih godina – čitavog leta. Kao da je ta lipa jedina na svetu, kao da samo ona cveta krajem juna. Čekam subotu da odem tamo kao da nikad tamo nisam bila, kao da hiljadu godina nisam tamo bila, kao da tamo želim da ostanem zauvek - napisala je ona.
Da li će joj se želja ispuniti, odlučiće njena deca.
