U poslednje vreme, u Srbiji se sve više možemo čuti vesti o slučajevima u kojima deca dižu ruke na sebe zbog neke roditeljske zabrane, kritike, loših ocena i slično.

Psiholog Ljubica Bogetić rekla je za naš portal da je ovakvih slučajeva dosta u praksi, i istakla da, u suštini, bez dublje analize konkretnog slučaja, ne možemo tačno znati zašto se određena osoba odluči za korak da sebi oduzme život.

Ističe da u pozadini nečije odluke da sebi oduzme život može ležati mnogo razloga, i da je izuzetno teško i nezahvalno proceniti ko se i zbog čega odlučuje na takav korak.

- Malo je teže da se dete odluči na to da digne ruku na sebe isključivo zato što mu je roditelj nešto zabranio. Verovatno da su postojali i neki dublji razlozi. Međutim, generalno, ova zabrana može biti eventualni okidač na nešto što se već dešavalo – rekla je Bogetić.

Ona ostiče da deca mogu odbijanje neke njihove želje da dožive kao odbijanje njih kao osoba.

- To je nešto što treba da se iskleše tokom odrastanja. Treba ih naučiti da to što je odbijena neka njihova želja, ne znači da su odbijeni kao osobe i da nauče da su vredni kao osobe. Kod onih koji na to nisu navikli, kojima se sve ugađalo tokom odrastanja, kada dođu do nekog perioda da im se neka stvar odbije ili zabrani, oni zaista mogu jako burno da reaguju, kao da je smak sveta – rekla je Bogetić.

Kako kaže, roditelji bi trebalo da obrate pažnju, jer bi verovatno mogli da primate promene ponašanja kod njihovog deteta.

- Treba da obrate pažnju da li ima promena u ponašanju deteta, ona mogu postati ili previse povučene, ili agresivna. Ali promena bi trebalo da bude uočljiva. Takođe, roditelji su ti koji bi trebali da ih nauče od malih nogu na frustraciju, da nauče da trpe frustraciju – rekla je Bogetić.

Kako kaže, najteže prolaze prezaštićena i razmažena deca jer je njima najteže.

A.A.