Sutra se navršava 20 godina od početka bitke na Košarama. U najtežoj bici kojo m je zaustavljana kopnena intervencija NATO poginuo je 108 vojnika koji su se hrabro borili da odbrane svoju zemlju.
Jedan od junaka sa Košara Zoran Perović iz bitke se vratio u svoju skromnu kuću u selu Ostrasa sa 17 rana. Grad Čačak i Udruženje privrednika obećali su mu pomoć –kuću i traktor.
Zoran Perović i dalje živi na pradedovskom ognjištu, ispod planine Bukovik. Zoran je pre 20 godina bez pogovora otišao na poziv otadžbine, a sa Košara se vratio sa 17 rana.
- Nas uveče stavili u kamion, poslali su na Košare da branimo državu. Imao sam ranu na glavi, imao sam 17 kopči, bio sam u komi i sutradan su me zvali da odem ponovo – priča Petrović za Pink.
Foto: TV Pink Printscreen
Po povratku sa ratišta Zoran se vratio u svoju blatom oblepljenu prizemnljušu iz pretprošlog veka u kojoj živi sa dvojicom braće i ostarelim roditeljima i nikada se nije požalio da nema. - Ako nemam nekih para, imam srce, ophodim se prema ljudima lepo, obraz... i sa decom lepo popričam – kaže Perović.
Dan mu je počinjao u nadnici i borio se da uštedi svaki dinar. Prioritet mu je bio da sagradi štalu i u nju smesti stoku jer od nje izdržava porodicu. Veruje da će uz pomoć dobrih ljudi uspeti da sagradi kuću, a najveća želja mu je da ima svoj traktor.
- U nadnici radim, krčim vrzine, cepam drva... mora da se radi – dodaje Zoran.
Foto: TV Pink Printscreen
Ovaj skromni junak na ramenu svaki drugi dan 15 kilometara nosi džak koncentrata ili brašna i to mu nije teško jer je pre 20 godina na istom tom ramenu nosio 3 kilometra uzbrdo ranjenog druga, a već sutradan u šatorskom krilu mrtvog saborca.
Pa ipak, kaže, da bi opet krvario za otadžbinu i rizikovao svoj za tuđ život.
- Država mora da se brani. Ovo je naša srpska država – uz osmeh navodi Petrović.
Zorana, artiljerca kome je na braniku otadžbine ostala trećina glave, ne smemo zaboraviti jer su mu srce i duša ostali čisti,a ljubav prema otadžbini večita.
