Toplana je pogođena sa više projektila, pri čemu su uništena skladišta za tečno gorivo, crpna stanica, deo vitalnih postrojenja, oba pretakališta i benziska pumpa.

Tom prilikom nastradao je Slobodan Trišić, jedan od zaposlenih.

Materijalna šteta je bila ogromna, a svakako da je ljudski život nenadoknadivi gubitak. Razaranje civilnih postrojenja među kojima su na meti bile škole, bolnice, spomenici kulture, medijske kuće, manastiri i crkve, ne može se opravdati.

Od svih razrušenih građevina, jedino se zgrada Televizije Novi Sad nikad nije oporavila. Do temelja su srušene stara i nova zgrada sa ukupno 20.000 kvadratnih metara i kompletnom studijskom i emisionom tehnikom. Potpuno je uništena, pet puta bombardovana i ostala je kao avet na brdu iznad grada, nemi svedok suludog, potresnog, nehumanog vremena.

Na ovaj dan je u toku bombardovanja na skladište "Beopetrola" palo oko 80 projektila. Tom prilikom uništeno je 570 tona dizel goriva, 50 tona motornog benzina i jedna tona motornog ulja. Izbili su požari u kojima je pola pomenute količine goriva izgorelo. Druga polovina je izlivena u zemljište i podzemnim vodama dospela je u reku Ibar. Ekološke posledice ovog, ali i bombardovanja drugih industrijskih lokacija, bile su katastrofalne.

Jedan od najtežih događaja koji se tokom ovih 78 dana bombi desio, jeste bombardovanje Rafinerije nafte Pančevo. Ni posle 20 godina od pogibije, trojica Rafineraca koji su poginuli 4. aprila 1999. godine u praskozorje nisu zaboravljeni.

Svake godine porodica i prijatelji odaju počast Mirku Dmitroviću, Dušku Bogosavljevu i Dejanu Bojkoviću.

U Čačku je na ovaj dan po treći put bombardovana zgrada „Slobode“. Raketirano i više privrednih i civilnih objekata u široj okolini.

U Gnjilanu je bombardovan vozni park sa 30 autobusa. Takođe je uništena i jedna benzinska pumpa.

U Kuršumliji je sa dve rakete bombardovan drvni kombinat.

U Smederevu je oko 4:25 iza ponoći bombardovana benzinska pumpa. Pogođene su instalacije "Jugopetrola".