Igra se iz parka odavno preselila na internet, ali se pravila ponašanja u virtuelnom igralištu lako zaborave, što često vodi u nasilje.

-Na jedan adekvatan način način treba podići svest o tome da zaista digitalni svet nije virtuelan i da se podjednako možemo susresti sa opasnim situacijama i u digitalnom kao i u realnom svetu - rekla je Matić za Pink, naglasivši da su prevencija i edukacija ključni.

Na regionalnoj konferenciji "Diskonektuj nasilje" koja je održana u Muzeju nauke i tehnike u Beograd ona je istakla i da je Srbija za sada jedina zemlja u regionu koja institucionalno rešava te probleme putem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

-Iskustvo nam je pokazalo da su najčešći oblici onlajn ugrožavanja dece, pored vršnjačkog nasilja, ucene i pretnje, zloupotrebe fotografija, kao i da su u porastu slučajevi stvaranja zavisnosti od video igara i opasnosti od takozvanih igara izazova - navela je Matić.

Ukazala je da u borbi za jačanje bezbednosti dece na internetu prosvetni radnici imaju značajnu ulogu, pre svega u podizanju digitalne pismenosti učenika, podsetivši da je veliki broj nastavnika veoma aktivan na tom planu, izmedju ostalog i učešćem u redovnom godišnjem konkursu "Digitalni čas" Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

-Ministarstvo je izdvojilo sredstva za obuke nastavnika u oblasti bezbednosti dece na internetu, kao i za socijalne i zdravstvene radnike, imajući u vidu da negativne posledice ugrožavanja dece na internetu, kako psihološke, tako i sociološke, mogu biti veoma teške i dugotrajne - upozorila je Matić.

Dodala je i da je za proces podizanja svesti o rizičnim situacijama prilikom korišćenja novih tehnologija, važno i uključivanje vršnjačkih edukatora, i najavila da će taj vid edukacije biti primenjen i u predavanjima koje predstavnici Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu redovno drže u školama.

Ugrožavanje dece na internetu se najviše dešava između vršnjaka kroz uvrede, prozivke i pretnje, zbog čega je neophodno uključiti nastavnike u proces edukacije o zaštiti i prevenciji digitalnog nasilja.

Direktor Matematičke gimnazije Srđan Organović rekao je za Pink da nastavnici su tu koji svojim primerom i autoritetom treba da doprinesu da se bezbednost popravi.

-Imamo dramatične primere gde se dogodi da neko edukativno dete bude izmanipulisano, zato što nije dovoljno pripremljeno i moralo bi permanentno da se radi na bebednosti - ocenio je on.

Preduslov za bezbednost dece na internetu je skretanje pažnje na rizična ponašanja prilikom korišćenja digitalnih tehnologija i unapređenje sistema zaštite.

Ivana Milenković, glavna koordinatorka udruženja "Drug nije meta" rekla je da kada bi ona sada rekla nekome nešto ružno da bi druga osoba svojim govorom tela pokazala da ju je to povredilo.

-Kada komuniciramo putem digitalnih uređaja taj aspekt komunikacije je isključen, zbog toga su kočnice mnogo slabije nego u direktnom razgovoru  - istakla je ona.

Iz predostrožnosti, ali i zbog brojnih neprimerenih objava telefon Nacionalnog kontakt centra 19833 za bezbednost dece na internetu, zvonio je 7000 puta.

Od ukupno 1389, čak 155 ima elemente krivičnog dela, najzastupljenije je vršnjačko nasilje, zloupotreba profila na društvenim mrežama, a na kraju vrbovanje i pedofilija.

Stručnjaci kažu da je lek ovog problema edukacija roditelja, ali i nastavnog osoblja.