Povodom Svetskog dana energetske efikasnosti, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je danas Studentsku polikliniku i Studentski stacionar, objekte obuhvaćene projektom unapređenja energetske efikasnosti u prestonici koji će obezbediti uštedu energije i do 60 odsto.
On je istakao da će projektom „Termalna rehabilitacija javnih zgrada”, pored Studentske poliklinike i stacionara, biti obuhvaćene i zgrade Hitne pomoći i Gradske biblioteke.
Celokupan projekat, kako je precizirao, iznosi 16 miliona evra, od kojih je Evropska unija (IPA 2018) obezbedila 11 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je pet miliona zajam od EBRD-a.
Od tog novca će oko milion evra biti uloženo u rekonstrukciju Studentske poliklinike i oko milion evra u rekonstrukciju Studentskog stacionara, naveo je gradonačelnik i dodao da se projekat realizuje sa Regionalnom agencijom za razvoj i evropske integracije Grada Beograda, Ministartvom za evropske integracije i Ministarstvom za rudarstvo i energetiku.
– Na ovaj način poslaćemo poruku Evropskoj uniji da smo u stanju da ovakve projekte uspešno realizujemo. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije radi podnošenja zahteva za dobijanje potrebnih uslova i dozvola za sledeću fazu projekta – sprovođenje planiranih radova na sanaciji, rekonstrukciji i adaptaciji objekta. Početak implementacije se očekuje krajem 2019. ili početkom 2020. godine – najavio je prvi čovek Beograda.
On je podsetio da je Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata (ZZZZS) jedna od najstarijih zdravstvenih ustanova u Beogradu.
Foto: Tanjug
– Počeci se vezuju za školsku 1922/23. godinu kada je o zdravlju 6.000 studenata ondašnjeg Univerziteta u Beogradu brinulo dvoje lekara. Danas o zdravlju preko 120.000 akademaca beogradskih univerziteta brine 170 zaposlenih medicinskih i drugih radnika Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata – rekao je Radojičić i dodao da studenti u tom periodu prolaze kroz veoma stresan period, da im je potrebna neophodna nega i maksimalna podrška društva.
Gradonačelnik je istakao da će projekat obuhvatiti rekonstrukciju kompletnog termalnog spoljašnjeg omotača zgrade, zamenu električne instalacije, infrastrukturne i vodovodne mreže, kao i sistema za grejanje i hlađenje. Takođe, kako je naglasio, objekti će biti prilagođeni osobama sa invaliditetom.
– Cilj projekta je povećanje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije. Planirana su i druga brojna poboljšanja u oba objekta, kao što je otklanjanje postojećih oštećenja, bolja i efikasnija reorganizacija radnog prostora, unapređenje uslova komfora za pacijente i zaposlene, čime će u značajnoj meri biti unapređen kvalitet rada u svim segmentima – naveo je Radojičić.
Na ovaj način dajemo doprinos i ekologiji, ukazao je gradonačelnik, podsetivši da je u oktobru potpisao Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju.
Foto: Tanjug
– Tim sporazumom smo se obavezali da do 2030. godine smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduhu za 40 odsto, dok će se rekonstrukcojom ove dve zgrade srednja vrednost emisije ugljen-dioksida smanjiti za 60 odsto, što je mali doprinos tom cilju. Pored ekološkog, značajan je i finansijski aspekt ove uštede – podvukao je Radojičić i podsetio da Beograd priprema kandidaturu za „Zelenu prestonicu Evrope”.
On je istakao da je unapređenje energetske efikasnosti jedan od strateških prioriteta grada, u skladu sa Strategijom razvoja Grada Beograda. U skladu sa evropskim direktivama o energetskoj efikasnosti, kao i u cilju blagovremene pripreme Grada Beograda za ispunjenje uslova prilikom ulaska u EU, grad je preuzeo inicijativu da uspostavi sistem za sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnom i privatnom sektoru.
– U tom smislu se realizuje ideja formiranja Fonda za energetsku efikasnost, koji treba da podrži buduće projekte u cilju unapređenja energetske efikasnosti javnih i privatnih stambenih objekata. Funkcionisanje Fonda za energetsku efikasnost će obezbediti da svi objekti u Beogradu postanu energetski efikasniji i samoodrživi, uz poštovanje visokih ekoloških standarda – zaključio je prvi čovek prestonice.
