Mnogi roditelji jako kasno shvate da su, pazeći da im deca ne postanu loši đaci ili narkomani, propustili momenat da shvate da je i njihovo dete potencijalni samoubica.

Broj depresivne dece raste, broj dece nezadovoljnih životom takođe raste.

Psiholog Goran Tomin za Pink.rs kaže da dečiji suicid i nije toliko neobična pojava. Prema njegovim rečima deca koja se odluče na ovaj korak mogu da se podele u dve grupe.

- Deca koja su izvršila samoubistvo se, prema mentalnom statusu, dele u dve subgrupe: u prvoj su ona depresivna, beznadežna, utučena, bez radosti; dok se u drugu svrstavaju impulsivna, iritabilna, agresivna deca – kaže Tomin za Pink.rs.

Kako kaže, pubertetska deca obično pripadaju prvoj grupi, dok se tinejdžeru svrstavaju u drugu grupu. Stres oko neke situacije obično bude okidač za ovakav tragičan potez.

- U svakom slučaju, deca koja su, iz bilo kog razloga, pod velikim stresom, ukoliko ne znaju način da se sa time nose, mogu impulsivno posegnuti ovakvom činu, čak i bez prave namere da sebi prekinu život – objašnjava Tomin.

Kako kaže, istraživanja su pokazala da deca već do 8. godine su čula za pojam suicida, a to se dešava na razne načine, od roditelja, okruženja ili medija.

Međutim, kako Tomin objašnjava, ono što je najvažnije za svako dete je da oseti da je voljeno.

- Detetu treba jasno staviti do znanja da je voljeno, čak i onda kada ne pokazuje dobre rezultate ili ima druge probleme. Važno je napomenuti da za samoubistvo niko nije kriv, pa ni roditelji – kaže on.

Ono na šta roditelji treba da obrate pažnju jeste svaka promena u ponašanju deteta koja može da ukaže na problem. Otežavajuća okolnost je što većina pokušaja samoubistava u osetljivom periodu od nije planirana nego je rezultat impulsivnosti i burnih emocija koje su česte kod tinejdžera.

Na telefonski broj 011/7777-000 mogu da se jave svi oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.