Dr Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombradovanja 1999. godine, istakao je da Srbija ne može da žmuri na ekološke incidente koji su se desili tokom NATO agresije.
- Godina u kojoj je bilo NATO bombardovanje predstavlja godinu katastrofalnih ekoloških akcidenata za našu zemlju i mi ne možemo na to žmuriti – kaže Laketić i naglašava da se desilo mnoštvo ekoloških incidenata tada jer su, kako navodi, gađali sve i svašta.
- Za vreme NATO bombardovanja gađali su se i ciljevi koji nisu imali veze sa vojskom, gađale su se trafo stanice, koje su karakteristične time što imaju trafo ulje, koje je bogato piralenom. Gađali su toplane, fabrike boja i lakova. Spisak industrijskih i drugih objekata je ogroman, a u tim situacijam kada su ih pogađali projektili dolazilo je do oslobađanja supstanci koje su toksične, kancerogene, na taj način praktično je došlo do zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovnika – navodi Laketić u emisiji Pravas autora i voditelja Aleksandra Vasića.
On kaže da osiromašeni uranijum predstavalja samo vrh ledenog brega i da kada oksidiše formira uranilne soli koje su izuzetno hemijski toksične, a koje su se pokazale i kancerogenima.
- Nažalost, mi govorimo o tome šta je otrovnije i šta je štetnije za naš narod. Osiromašeni uranijum predstavlja samo vrh ledenog brega, a govorim o toksinima koji su se oslobodili prilikom NATO bombardovanja. Ono što je karakteristično za osiromašeni uranijum jeste to da njegova hemijska toksičnost čak nadvladava njegovu toksikološku toksičnost – kaže Laketić.
Povodom preliminarne studije, Laketić kaže da podaci kažu da postoje podaci da je povećana učestalost određenih malignih oboljenja u našoj zemlji.
- Podaci koji su obrađivani i prikupljeni na jednom mestu tiču se cele republike, a karakteristično je da statistike vezano za ispitivane grupe imaju uzlazne krivulje. Postoje podaci koje govore o tome da postoji povećana učestalost određenih oboljenja poput malignih oboljenja u našoj zemlji – naglasio je Laketić.
Kako dodaje, u studiji se Komisija orijentisala na zdravlje dece i ispitivali su neuroektodermalne tumore u periodu od nulte do četvrte godine života deteta.
- Ispitivali smo maligne bolesti krvi, dakle hematološka oboljenja, od pete do devete godine života dece, ispitivali smo maligne tumore mozga od 10 do 14 godine života i od 14 do 18 godine solidne tumore. Za takvu grupu smo se opredelili jer kod odraslih osoba deluje mnoštovo faktora rizika – objašnjava Laketić.
Prema njegovim rečima, ovo ispitivanje ima jako veliki značaj jer se radi o populaciji dece i jer su korišćene sofisticirane metode za dokazivanje da li je neki faktor, toksin delovao na određenu generaciju u određenom uzrasnom periodu da izazove nastanak određene bolesti.
- U uzrasnoj grupi od pet do devet godina nađen je statistički značajan porast oboljevanja. U toj uzrasnoj grupi smo primetili značajan porast oboljevanja i to je nešto što ćemo do kraja rasvetliti, a pod tim mislim na završetak studije i na rad Komisije – ističe Laketić i dodaje:
- Mi možemo da kažemo da je nešto delovalo na ovu populaciju naše dece, a dodatna analiza toga šta i na koji način će definitvno utvrditi na koji način i koja supstanca je imala dominantan efekat za nastanak.