AKTUELNO

Dr Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombradovanja 1999. godine, istakao je da Srbija ne može da žmuri na ekološke incidente koji su se desili tokom NATO agresije.

- Godina u kojoj je bilo NATO bombardovanje predstavlja godinu katastrofalnih ekoloških akcidenata za našu zemlju i mi ne možemo na to žmuriti – kaže Laketić i naglašava da se desilo mnoštvo ekoloških incidenata tada jer su, kako navodi, gađali sve i svašta.

- Za vreme NATO bombardovanja gađali su se i ciljevi koji nisu imali veze sa vojskom, gađale su se trafo stanice, koje su karakteristične time što imaju trafo ulje, koje je bogato piralenom. Gađali su toplane, fabrike boja i lakova. Spisak industrijskih i drugih objekata je ogroman, a u tim situacijam kada su ih pogađali projektili dolazilo je do oslobađanja supstanci koje su toksične, kancerogene, na taj način praktično je došlo do zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovnika – navodi Laketić u emisiji Pravas autora i voditelja Aleksandra Vasića.

Foto: TvPink Printscreen

On kaže da osiromašeni uranijum predstavalja samo vrh ledenog brega i da kada oksidiše formira uranilne soli koje su izuzetno hemijski toksične, a koje su se pokazale i kancerogenima.

- Nažalost, mi govorimo o tome šta je otrovnije i šta je štetnije za naš narod. Osiromašeni uranijum predstavlja samo vrh ledenog brega, a govorim o toksinima koji su se oslobodili prilikom NATO bombardovanja. Ono što je karakteristično za osiromašeni uranijum jeste to da njegova hemijska toksičnost čak nadvladava njegovu toksikološku toksičnost – kaže Laketić.

Povodom preliminarne studije, Laketić kaže da podaci kažu da postoje podaci da je povećana učestalost određenih malignih oboljenja u našoj zemlji.

Foto: TvPink Printscreen

- Podaci koji su obrađivani i prikupljeni na jednom mestu tiču se cele republike, a karakteristično je da statistike vezano za ispitivane grupe imaju uzlazne krivulje. Postoje podaci koje govore o tome da postoji povećana učestalost određenih oboljenja poput malignih oboljenja u našoj zemlji – naglasio je Laketić.

Kako dodaje, u studiji se Komisija orijentisala na zdravlje dece i ispitivali su neuroektodermalne tumore u periodu od nulte do četvrte godine života deteta.

- Ispitivali smo maligne bolesti krvi, dakle hematološka oboljenja, od pete do devete godine života dece, ispitivali smo maligne tumore mozga od 10 do 14 godine života i od 14 do 18 godine solidne tumore. Za takvu grupu smo se opredelili jer kod odraslih osoba deluje mnoštovo faktora rizika – objašnjava Laketić.

Prema njegovim rečima, ovo ispitivanje ima jako veliki značaj jer se radi o populaciji dece i jer su korišćene sofisticirane metode za dokazivanje da li je neki faktor, toksin delovao na određenu generaciju u određenom uzrasnom periodu da izazove nastanak određene bolesti.

Foto: TvPink Printscreen

- U uzrasnoj grupi od pet do devet godina nađen je statistički značajan porast oboljevanja. U toj uzrasnoj grupi smo primetili značajan porast oboljevanja i to je nešto što ćemo do kraja rasvetliti, a pod tim mislim na završetak studije i na rad Komisije – ističe Laketić i dodaje:

- Mi možemo da kažemo da je nešto delovalo na ovu populaciju naše dece, a dodatna analiza toga šta i na koji način će definitvno utvrditi na koji način i koja supstanca je imala dominantan efekat za nastanak.

#Darko Laketić

#NATO

'