Po odluci Haškog tribunala, čiji je rad nasledio Mehanizam za krivične sudove, osuđeni Srbi kazne izdržavaju uglavnom u zatvorima Nemačkoj, zatim u Poljskoj, Danskoj, Estoniji, Finskoj i Francuskoj.

Svi oni su već stari i bolesni i retko viđaju svoje porodice, a u najtežem položaju su Milan Martić i Dragomir Milošević koji kazne služe u zatvoru u Estoniji.

Da ne bi bilo zabune o kakvom se položaju radi, Ministarka pravde Nela Kuburović u izjavi za Tanjug pojašnjava da Martić i Milošević nisu diskriminisani u odnosu na druge osuđenike služe kazne u estonskom zatvoru.

Reč je, kako kaže, o tome da njihov položaj otežava to što jer ne poznaju jezik države u kojoj izdržavaju kaznu niti postoji mogućnost da im se obezbedi prevodilac.

Njima je zbog toga otežana komunikacija, pa su im uskraćene neke osnovne potrebe, između ostalog i mogućnost dostavljanja knjiga, navela je Kuburović i dodala da im ni posete porodica nisu česte zbog ne tako lake konekcije sa Estonijom.

Takođe su tražili da u ćelijama budu sami, ali im to nije omogućeno.

Zbog toga je Ministarstvo pravde više puta pisalo predsedniku Mehanizma Teodoru Meronu i Ministarstvu pravde Estonije, a zbog cele te situacije i Međunarodni Crveni krst je izrazio svoju zabrinutost, napomenula je Kuburović.

Većina osuđenih Srba je starije dobi i često nemaju adekvarnu medicinsku zaštitu, navela je ministarka, ističući da je devet Srba umrlo pirlikom izdržavanja kazne, dok su neki umrli i pre okončanja postupka pred Tribunalom.

- To je jedna od stvari koja baca i senku na sam rad celog tribunala poslednjih 20 godina i jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih 10 godina traži od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da im se omogući služenje kazne u Srbiji - navela je Kuburović.

Nedavno je na sednici SB, ona lično pozvala Sektretarijat da izvrši monitoring nad zatvorima u Srbiji, za koje kaže, da ispunjavaju sve evropske standarde.

To, kako je navela, iz godine u godinu potvrđuje i Savet Evrope, kada ocenjuje stanje u srpskim zatvorima, njihovu opterećenost i do sada je u dokumentima utvrđeno da nema ni torture ni mucenja.

Kuburović je istakla da je država spremna da prihvati međunarodni nadzor nad sprovođenjem sankcija koje je okrivljenima izrekao Tribunal.

Ukazujući da Srbija svakako ne bi mogla da donosi odluke o njihovom uslovnom otpustu osuđenih ili umanjenju kazne bez odluke Mehanizma ili Saveta bezbednosti, ministarka je navela da je upravo to bio jedan od razloga koji se često navodio kao razlog zašto ne bi trebalo Srbiji da se dozvoli da osuđeni u njenim zatvorima izdržavaju kazne.

Ona je napomenula da je u oktobru prošle godine, prilikom posete Merona Beogradu, od njega dobila uveravanja da se Mehanizam ne protivi eventulanoj odluci Saveta bezbednosti da njeni državljani kazne služe u Srbiji.

To bi, prema njenoj proceni, trebalo da podstakne Sekretartijat Ujedinjenih nacija da podnese inicijativu Savetu bezbednosti koji treba da odobri služenja kazni u Srbiji.

Kada su u pitanju Radovan Karadžić i Ratko Mladić, oni su još uvek u pritvoru u Ševeningenu i čekaju okončanje drugostepenih postupaka po žalbama.

Što se tiče Karadžićevog zdravlja, Ministarstvo pravde nije imalo zahteve ili obraćanja, ali su članovi Mladićeve porodice i njegovi advokati više puta inicirali da Vlada Srbije da garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.

- Vlada je još pre godinu dana dala garancije i one ostaju na snazi - navela je Kuburović.

Ona je ukazala da je u toku postupak ponovnog veštačenja Mladićevog zdravstvenog stanja, pa ostaje da se vidi kakvi će biti rezultati.

- I ovog puta pregledaju ga lekari koji nisu iz Srbije. U pitanju su eksperti iz inostranstva, ali je Srbija prihvatila inicijativu njegovih advokata da pomogne prilikom novog zdravstevnog veštačenja - navela je ministarka.