- Sklad nacionalnih, konfesionalnih i kulturoloških različitosti koji u Vojvodini vlada i danas i kontinuirana i iskrena podrška očuvanju, razvoju i prosperitetu svih identiteta koji čine to svojevrsno bogatstvo, potvrda su da smo se te reči dosledno držali i da obavezu koja nam je preneta nismo zaboravili - istakao je Mirović u autorskom tekstu za današnje "Novosti" povodom obeležavanja 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine.

On kaže i da duboko veruje da je vek koji je minuo od tada do danas potvrdio reč srca i reč uma poslanika Velike narodne skupštine Jaše Tomića - "Jesmo li dobro uradili? Ako pitamo srce, kazaće - učinili ste po meni. Ako pitamo pamet i ona će nam to isto kazati".

Podsećajući na reči koje je neposredno posle jednoglasne odluke 757 poslanika Velike narodne skupštine Bačke, Banata i Baranje o bezuslovnom prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, izgovorio Jaša Tomić, Mirović kaže i da je to bila ozbiljna upitanost trezvenog čoveka koji je stajao na čelu kolone istih takvih ljudi, potpuno svesnih da im je dodeljena teška i uzvišena uloga da baš oni označe kraj jedne i izaberu pravi put u novoj epohi svetske istorije koja je upravo počinjala.

- Slavko Miletić, Blaško Rajić, Stevan Mihaldžić, Ljudevit Mičatek, Milica Tomić, Babijan Malagurski, Pavle Tatić, Jovan Hranilović, Marija Jovanović, Ignjat Pavlas..., samo su neka od najistaknutijih imena u toj koloni besmrtnika - napominje Mirović.

On kaže i da je istorijske uslove za donošenje odluke o prisajedinjenju stvorila saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu kojoj je - ogromnom žrtvom i još većom hrabrošću - odlučujuće doprinela upravo Kraljevina Srbija.

- Načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve, na kojima se odluka Velike narodne skupštine zasnivala nisu, međutim, definisana tada, naprotiv. Ta načela su bila temelj vekovne borbe srpskog, ali ne samo srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji za sopstvenu samobitnost i sopstvenu budućnost - naveo je Mirović.

On ističe da je simbol te borbe bio i ostao sve do danas Svetozar Miletić, a da su ona, 25. novembra 1918. godine, u Novom Sadu, samo konačno sažeta u jednu veliku i trajnu političku odluku.

Mirović je skrenuo pažnju i na jedan stav sadržan u odlukama Velike narodne skupštine, a koji glasi:

- Nesrpskim i neslovenskim narodima, koji ostaju u našim granicama, obezbeđuje se svako pravo kojim žele da, kako manjina, očuvaju i razvijaju svoje narodno biće.

Smatra i da izražavanje tog stava nije bilo ni puka politička proklamacija, ni fraza primerena jednom zaista velikom trenutku istorije, već čvrsta reč koju su naši preci dali, odnosno ljudska i moralna obaveza koju su oni svesno preuzeli i to ne samo u svoje ime već, kako kaže, i u ime svih koji će doći posle njih.

- Uveren sam da je naša budućnost u zajedništvu i ekonomskom razvoju - budućnost koja mir i slogu dodaje načelima građanske i nacionalne ravnopravnosti. Zavetne ideje novih generacija sasvim sigurno, imaće snažne uzore među onima kojima su posvećene ove stranice - poručio je Mirović u autorskom tekstu u dodatku "Novosti" posvećenom obeležavanju 100 godišnjice prisajedinjenja.