Teolog Miloš Stojković rekao je da je velika greška ako se slava svede samo na hranu, piće i ručak.
- Zna se šta je slava, kolač, žito, sveća i da se porodično ode na liturgiju. Liturgija je ono prvo u našoj veri i životu. Dan slavara treba da počne porodičnim odlaskom na liturgiju, sečenjem kolača.. Suština slave su kolač, žito i sveća, okupljanje oko toga, a trpeza je prema uslovima i mogućnostima. Često se desi da se slava pretvori u kafansko druženje - upozorio je Stojković.
Kako dodaje, tog dana je bitno da se ljudi sete koga slave i zašto slave.
Foto: TvPink Printscreen
- Dok smo se držali crkve i dok se držimo crkve, mi ćemo biti na pravom putu, da slavu i ono što su nam preci ostavili treba da čuvamo. Ne možemo da budemo prvo Srbi, pa hrišćani, jer mi smo prvenstveno hrišćani i treba da poštujemo neka načela. To znači da se slave ne pretvaraju u žurke - kazao je Stojković.
Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene, rekao je da je slava kod nas događaj koji je sačuvao srpski narod vekovima.
- Slava predstavlja proslavljanje svetitelja kao zaštitnika čitave porodice, a ne pojedinca. Svi hrišćanski narodi, osim protestanata, imaju pokoljenje svetiteljima tako što ga smatraju kao ličnog zaštitnika, kao svoj imendan. Mi svetitelja slavimo kao slavu i time smo na stepenu svesti koja pokazuje da ne čovek ne postoji sam, nego postoji saborno - kazao je sveštenik Marković i dodao:
Foto: TvPink Printscreen
- To nije samo funkcionalna stvar prošlih vremena, kada su porodice živele zajedno, na okupu više generacija. Slava, sem što je porodični događaj, ona je prevashodno događaj crkve - rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, držeći se crkve srpski narod je uspeo da se sačuva mnogih muka i nedaća.
Etnolog Vesna Marjanović rekla je da se slava kao porodični praznik nije izgubila, ali da je porodica tokom vremena izgradila neka svoja pravila i da u različitim delovima Srbije postoje i različiti običaji.
Foto: TvPink Printscreen
- Tamo gde je bio jači uticaj crkve, ponašanje za praznik je po crkvenom kodeksu. Gde je uticaj crkve bio slabiji, tu se narod dovijao i izgradio neku svoju mrežu. Obično kažu „Ako je moj otac ili deda tako radio, ja neću da menjam“. Narod se inače plaši da ne odstupi od ustaljenog obrasca uz koji se porodica očuvala - navela je Marjanović.
Više o ovoj temi saznajte u videu koji sledi:
