Popularni mladi glumac Aleksandar Radojičić otkrio je za Pink.rs šta mu je obeležilo 2016. godinu, u kakvim je odnosima bio sa glumačkim legendama koje su nas napustile ove godine, kao i šta ga najviše privlači kod suprotnog pola.

Kada je u pitanju gluma, zanimljivo je da ju je zavoleo zbog stranog akcionog glumca zbog koga bi i sam voleo da se oproba u ulozi akcionog heroja.

Kako, zbog čega ili koga si zavoleo glumu?

- Kao klinac, imao sam možda oko šest godina, tad mi je omiljeni glumac bio Arnold Švarceneger i sećam se sam mojima tražio da me u četiri sata bude da odgledam film i vratim se na spavanje. I onda sam osnovu tih filmova poželeo da krenem na glumu. Tako da sam sa nekih šest i po godina krenuo u prvi studio glume.

Koja ti je omiljena uloga do sada?

- Jedna je princ u Maloj sireni, zato što mi je to prva profesionalna uloga u pozorištu i glavna muška uloga i na osnovu toga su me posle prozvali Aca Princ, a što se tiče filma i televizije to je uloga u „Montevideu“ zato što me je ona i proslavila i pet godina se snimalo, a i ljudi me prepoznaju kao Balerinu.

Ranije su muškarci glumili žene – da li bi se ti oprobao u toj ulozi?

- Ja sam se i oprobao u ulozi žene u predstavi Gospođa ministarka u kojoj trenutno više ne igram, ali sam igrao Raspuštenicu Soju, tako da sam to probao. Mislim da to nije lako. Lakše je kad je komedija u pitanju.

S kim od kolega se družiš?

- Sa dosta glumaca se privatno družim. Sa svima sam dobar, ali se najviše družim sa Viktorom Savićem, Andrijom Miloševićem, Radovanom Vujovićem, Ivanom Zekićem, Milošem Bikovićem. To je ta neka generacija.

S kim nisi radio, a voleo bi?

- Ja bih voleo da profesinalno radim sa mojim kolegom sa klase, Nikolom Jovanovićem, s kojim nisam ništa radio posle fakulteta, jer mislim da je fenomenalan glumac. A nisam ništa snimao ni sa Radovanom Vujovićem ili igrao u pozorištu sa Milošem Bikovićem.

Mnoge glumačke legende napustile su nas u 2016. godini – da li si bio blizak s nekim od njih?

- Upoznao sam ih sve osim Bate Živojinovića, s kojim, nažalost, nisam imao prilike da radim. Sa Mandom i Marinkom sam se upoznao. Manda je bio upravnik pozorišta i zajedno smo bili i u ansamblu i sa njim mogu da kažem i da sam bio dovoljno blizak. Imao sam čast da stanem u isti kadar sa Draganom Nikolićem u "Montevideu". Sve su to glumačke veličine i čast mi je što sam imao prilike da gledam njihove filmove i predstave, a kamoli da ih upoznam.

Film ili pozorište?

- I film i pozorište. Ja volim glumu i sve nosi svoje čari. Kad glumiš u pozorištu, odmah dobiješ povratnu informaciju, a na filmu ima nekih stvari koje ne mogu da se izvedu u pozorištu.

Koliko vremena provodiš u teretani?

- Zavisi, trening mi traje oko sat i 15 minuta do sat i po. Ali koliko god obaveza da imam, uvek nađem vremena za to.

Kako izgleda tvoj idealan dan?

- Moj idealan dan je običan dan, prosto uživam u svojim danima. Na sve to bih dodao i vreme sa ćerkom, prosto kad je ona tu, sve to se spoji i taj dan je savršen i prosto od ujutru do uveče smo zajedno. Tad se desi i da ne odem u teretanu. To su neki dani koji su bezbrižni.

Poslednja izuzetna stvar koja ti se desila?

- Rođendan moje ćerke. Bio sam prezadovoljan što je uspelo ono što sam zamislio u roku od tri dana i video sam da je ona prezadovoljna, pa sam, naravno, bio i ja. Ceo taj dan mi je bio ispunjen.

Koji je trenutno tvoj najveći san?

- San mi je da moje dete sutra bude dobar čovek, da bude srećna, ali to dosta zavisi i od mene.

Umeš li da pevaš ili da sviraš?

- Ne znam ni jedno ni drugo. Nisam dobija takve uloge, jer nikad nisam nikome rekao da znam da pevam. Odmah kažem da baš ne znam da pevam, pa me ne angažuju za to.

Koju muziku slušaš?

- Svašta slušam, za izlaske najviše volim elektronsku muziku, ali mi je najbitnije d aje muzika kvalitetna. Ne volim novokomponovanu, domaću pogotovo, jednostavno me „ne dira“. A ne volim ni stranu novokomponovanu, nekako mi je sve to isto. Volim da slušam Majkla Džeksona i Princa, to su neke veličine. U ovo vreme volim da pustim Frenka Sinatru i Dina Martina. Što se tiče naših, relativno skoro sam slušao neke stare pesme od Džeja, koji je vrhunski pevač. Moram da pomenem i Dragna Lakovića, koji je pravio pesme za decu na kojima sam odrastao. Tu je, naravno, i Minja Subota, ali sam Lakovića najviše voleo kad sam bio mali. Ove novije, mlađe, ne pratim toliko, jer mi se ne dopada muzika koja se sada komponuje.

Voliš li da čitaš?

- Volim. Tako organizujem dane da sam kod kuće dnevno dva sata, pa se često dešava da zaspim čitajući. Trenutno čitam od Ive Andrića „Priče o osobenjacima i malim ljudima“.

Čitaš li bajke ćerki?

- Više ih izmišljam zato što se ona nikad neće uspavati kad je svetlo upaljeno. Imamo knjigu koju Aja hoće da joj čitam, to su basne po Dositejevim pričama. Ona nju voli da gleda i onda joj ja pričam priču, pogotovo što među njima ima dosta priča koje nisu sa srećnim krajem, tako da joj ja izmipljam priče, a posle toga ugasim svetlo i šta mi prvo padne na pamet smislim.

Šta smatraš da je najvažnija stvar koju moraš da je naučiš?

- Najvažnija stvar je da bude dobar čovek, ali to je širok pojam. Ali u ovo vreme nije dovoljno samo biti dobar čovek, nego moraš da budeš spreman na sve i svašta da ne bi ispao glup, ali mislim da to može da se spoji u jedno.

Šta najviše ceniš kod suprotnog pola?

- Najviše cenim inače kod ljudi kada traže više od sebe i kada žele da napreduju, jer na taj način i tebe nekako teraju da i ti tražiš više od sebe i onda tako vučete jedno drugo napred. Naravno i i iskrenost i kad je neko brižan.

Šta prvo primetiš fizički?

- Zavisi od toga šta taj neko ima. Da li su to oči, usta, negovana kosa. Taj neki stav – eto, to mogu da kažem da mnogo cenim.

Na koje svoje ovogodišnje dostignuće si posebno ponosan?

- Predstava „Pazi šta želiš“ i festival „Dance for life“, jer sam bio uključen u tu akciju, koja je dobro prošla.

Po čemu ćeš pamtiti proteklu godinu?

- Bilo je dosta lepih stvari i privatno i poslovno, ali se uvek koncentrišem na to da sledeća godina bude bolja od prethodne.

Šta želiš sebi?

- Zdravlja, i sebi i vašim čitaocima. To je na prvom mestu i uvek mora da bude na prvom mestu. I sreće, naravno, jer sreća znači da imaš svega u dovoljnoj meri.

Da li čitaš portale i koji tekstovi ti najčešće privuku pažnju?

- Čitam, tako se informišem, jer više ne kupujem novine. Čitam razne tekstove, nekad i neke političke, jer čovek treba da bude informisan, ali ne bih voleo da se bavim politikom. Volim da čitam i rubriku sport, dok Zabavu retko čitam, jer ti ljudi koji trenutno dobijaju medijsku pažnju meni nisu zanimljivi. To je kao kada se smejete nekome ko ima neki psihički nedostatak, tako mi je ovo kada čitam šta imaju da kažu neki ljudi koji su postali poznati tako što su nekog psovali na televiziji ili tako što su ugradili silikone – to mi nije čak ni duhovito. Voleo bih kad glupi ljudi ne bi bili toliko poznati u godinama koje dolaze.

Kako ćeš da provedeš novogodišnju noć?

- U užem krugu prijatelja. Ne idem na dočeke već duže vreme. Tako mi je najlepše.

Autor: V. Tanacković