Legendarni pevač Oliver Dragojević preminuo j  29. jula u 71. godini života, posle godinu dana opake borbe sa karcinomom pluća, a sahranjen je u svom rodnom gradu na groblju u Veloj Luci.

Za preminulim pevačem tuguje mnogobrojna rodbina, prijatelji i kolege, ali je posebna žal u srcu njegove supruge Vesne koja se od Olivera oprostila potresnim pismom. Vesna i Oliver su 44 godine živeli u srećnom braku, a kao plod njihove ljubavi su dobili tri sina, Dina, Damira i Davora.

- Najdraži moj! Znaš da za oproštaje nikad nisam pronalazila prave reči. Kad su rekli da se oprostimo s tobom, nisam znala kako se to radi ni šta reći. Ti si spavao danima, možda nas nisi ni čuo. Znaš da smo bili tu kraj tebe, možda je to bilo dovoljno. Bila je nedelja jutro, donesite mu garderobu. Koju? Možda onu sa poslednjeg koncerta u Areni, znaš ono odelo koje smo kupili u Austriji. Ali ti to sigurno nije bilo važno i to je prvi put da te nisam pitala šta ćeš obući. Nakon godinu dana suočavanje sa stvarnošću. Šok. Iako smo znali situaciju. Šta sad, kuda, kako? Svi su pomogli. Ti si tri dana bio ono što nikad nisi hteo - biti važan, poštovan, voljen od svih znanih i neznanih ljudi. Ja znam šta bi ti rekao na to, pa me sramota ponoviti, ali moram ti reći da se dogodilo spontano bez pritiska. Mi kod kuće smo znali da te ljudi vole, ali smo bili šokirani količinom emocija koje smo doživeli. Imao si, Ole, tri sahrane u dva dana. Jedva smo preživeli, ali smo bili ponosni na sve događaje vezane za tebe. Kako je rekao Džibo, ovo more je samo za tebe i bilo je tog dana.

Ti znaš da smo dobro. Za koji dan rodiće se Marko, tvoj šesti unuk, kojeg nikad nećeš videti, ali si znao da dolazi. Oni su svi još mali da bi sve to razumeli. Mali Toni me pita: "Bako, zašto su ove sveće ispred naše kuće?". Rekla sam da to ostavljaju ljudi, jer je "dida" umro. Znaš šta mi je rekao: "Zašto ih je tako puno?". Vidiš, njemu i svima nama bio si samo "dida" i sigurna sam da bi i ti to rekao, a tamo smo te i doživljavali. Dobili smo stotine, a možda i hiljade poruka saučešća od tvojih prijatelja i kolega i nepoznatih ljudi. Na stotine brodova te ispratilo i sigurna sam da bi rekao: "Vi ste svi poludeli, kao da sam ja neka faca, ja sam samo radi ono što volim". Možda ti je baš zato i bio takav ispraćaj, jer se nikad nisi gurao u prvi red. Znaš da smo živeli kao sav normalan svet, družili se sa ljudima, a ne titulama. Ljudi to prepoznaju i zato te vole. O pesmama neću ni govoriti, jer nikada i nismo. Ti si bio naš muž, tata i "dida". Nemoj se ljutiti što su te tolike mase volele, a da možda nisi ni znao.

Morala sam ti ovo napisati zbog svih onih koji su te ispratili, jer se ne mogu svakome pojedinačno zahvaliti na ovome što su ti priredili. Volela bih da znaš koliko je ljubavi tu za tebe bilo koja se ni sa čim ne može izmeriti. Zato još jednom hvala svima, to je sve što mogu reći, jer prave reči nema. Ti znaš koliko te volimo. Nismo baš puno slušali tvoje pesme, ali možda sad hoćemo, jer šta god otvorimo, samo nam se nameće. Za nas ne brini, znaš koliko se volimo i da ti je to bila najveća sreća u životu. Ti ćeš uvek biti kapetan našeg broda i vozićeš nas gde treba i gde će nam biti dobro. Čuvaćeš nas kao i do sada, a mi ćemo pratiti tvoj trag u beskraju! Tvoja Vesna - glasilo je ovo dirljivo pismo.

Pink.rs