Bio je najbogatiji klinac, oca su mu ubili sa Arkanom, a sada proslavlja 10 godina braka sa lepom voditeljkom

Aleksandar Mandićem, sin Milenka Mandića Mande, stradalog u atentatu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom u hotelu Interkontinental, proslavio je 10 godina braka sa lepom voditeljkom Marinom Kotevski.

Aleksandar i Marina vezu su krunisali brakom 2016. godine, a naredne godine su dobili sina Lazara. Njihova svadba bila je jako raskošna, a održala se na Dedinju u vili Jelena.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Marina Kotevski (@marinakotevski)

Inače, Manda je još kao klinac živeo jako luksuzno, a u jednom razgovoru za domaći medij je otkrio da je kola vozio još sa šest godina.

- Vozio sam stalno, tata mi je uvek davao kola, ljudi će sad da kažu 'ovaj je lud'. On je mene obožavao, voleo, ja sam strašno vozio kola, profesionalno, naučen, ležalo mi je to, sa njim ili po kraju Novom Beogradu, na Avalu sam vozio već od 12,13 godina. Kažeš na primer vozio si kola sa 6 godina, kao najmladji vozač u Jugoslaviji, dobio od Crvenog signala besplatnu obuku u to doba, oni se gurkaju ispod stola, kažu da je to nemoguće, onda ja pustim snimak, odem posle nekog vremena donesem pokažem, onda se uvere, čuju gradske priče, posle se oni lako uvere, ali u početku klinačke stvari, niko nikom ništa ne veruje. Obično ne veruju u taj život koji sam vodio kao mali. Sve poznati, skupa kola, skupa odeća, onda kad govoriš cifre, oni se... Baš sam sad kod jednog prijatelja pričao nešto o nekim kupovinama u to vreme u Versaće radnjama, da ne pominjem cifre velike, on kaže da je to nemoguće, u to vreme to nije toliko koštalo - ispričao je.

On je u svojoj knjizi opisao u kakvom raskošu i sjaju je živeo njegov otac, kao i o vili na Avali.

- Pravo bogatstvo. Sauna, teretana, petke i mnogobrojne vrste drveća od tuje do kedera, sedam pasa, od toga dva kavkaska ovčara. Svaki pas je imao svoju kućiću za spavanje i dvorišta za igru. Dekan jednog beogradskog fakulteta pričao je da je kuću projektovao arhitekta iz Njujorka i da mu je za to plaćeno oko 100.000 maraka - piše Aleksandar.

Manda je takođe govorio i o nasledstvu koje mu je pripalo nakon očeve smrti, a trošio je cifre od kojih bi se mnogima zavrtelo u glavi.

- Ja to što sam nasledio, potrošio sam sam, ili sa nekim, nije ni bitno, svoju ostavštinu, nije krivično delo, sam sam sebi naudio, ni za čim ne žalim, pravi prijatelji mog oca su nestali u međuvremenu, posle 2000. godine. Tu je bio Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, pre toga su mnogi prijatelji otišli, stradali neki koji bi sad možda mogli nešto da pomognu, imali volju, nikom ništa ne tražim. Oni su ili u zatvoru ili nisu materijalno sposobni. Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti... Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem. On je govorio najbolje kad ti možeš da daješ, da ne tražiš ništa, ja sam prošao i to 'dabogda imao pa nemao', tu kletvu. I najgore je kad ti moraš nekome da se obraćaš pored računa od 30,40 hiljada u buticima za stvari markirane i po 2,3 hiljade za izlaske u grad, čašćavanje konobara po 200, 300 nečega, da ja sad dođem nekom da tražim, ali to je život.

Autor: A. Nikolić