Vuk Kostić izgradio je uspešnu glumačku karijeru u kojoj je igrao zapažene uloge u brojnim popularnim ostvarenjima. Sin je čuvenog glumca Mihajla Kostića Pljake, koji je umro kada je Vuk imao 21 godinu.
Bard glumišta nekadašnje Jugoslavije, preminuo je 2001. godine od leukemije. Pljaka je bio siroče, majka mu je umrla kada je imao samo sedam godina, a njegovog oca Nestora za vreme rata odveli su u logor Mauthauzen.
Foto: E-Stock/Časlav Vukojičić
– Nije imao ništa. I uvek je govorio da je najbitnija stvar obraz. I da siromašni ljudi imaju samo obraz. Da su novac i moć ništa, a da su reč, čast i dobrota sve . Moj otac je preminuo 2001. godine. Sve stvari i dalje podsećaju na njega. Setim ga se svaki dan, pomenem ga često. On je u meni. Odlazak oca je sigurno najteži udarac u mom životu. Ali za tih dvadeset jednu godinu, koliko sam ga imao, sve mi je dao i pružio. Sve me je naučio što je znao, usmerio me ka pravim vrednostima i stvarima, ostavio instrukcije kako treba živeti i koja interesovanja su vredna. Zarazio me ljubavlju prema glumi, lovu, moru i pustolovinama.
Vuk Kostić ističe da je sa bratom Nestorom živeo u jednoj sobi.
- Teško mi je bilo. Mi smo skromno živeli. Nestor i ja smo odrasli u zajedničkoj sobici od desetak kvadrata, rekao je glumac svojevremeno i istakao da i danas prođe pored zgrade u kojoj se nalazi kutak njegovog detinjstva – sobica koju je delio s bratom.
Foto: TV Pink Printscreen
- Prođem često tuda, to je blizu mog sadašnjeg stana. Ja sam s Crvenog Krsta. Nemam melanholiju, nisam bio posle više u tom stanu. To su čudne stvari – neko drugi živi u tvojoj sobi. To su setni momenti – priča Vuk na kojeg je stariji brat Nestor mnogo uticao.
– Odnos i poštovanje koje imam prema precima imaju veze s mojim vaspitanjem ali i tradicijom. Zahvalan sam mojim precima. Nije mi ostavljeno neko veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu, ali i da imam, ne bih je nikad prodavao. Ne bih nikad raskućio nešto za šta su se moji preci trudili – kaže Vuk.
Dotakao se i nasledstva.
– Odnos i poštovanje koje imam prema precima imaju veze s mojim vaspitanjem ali i tradicijom. Zahvalan sam mojim precima. Nije mi ostavljeno neko veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu, ali i da imam, ne bih je nikad prodavao. Ne bih nikad raskućio nešto za šta su se moji preci trudili – kaže Vuk.
Autor: D. T.
