Kada je Saša umro, Halid je izustio samo jedno: Suzana slomljena od tuge zbog smrti pevača, otkrila šta mu nikada neće zaboraviti

Uprkos naporima lekara, nažalost, juče je stigla vest da je muzička zvezda napustila ovaj svet, a brojne kolege sa estrade oprostile su se potresnim rečima od voljenog Halida.

Među njima je i pevačica Suzana Jovanović, koja je pre nešto više od pola godine ostala bez supruga, estradnog maga Saše Poovića koji je sa Halidom izgradio odnos pun poštovanja i divljenja.

- Šta da vam kažem, velika tuga i velika žalost! Otišao je još jedan veliki umetnik i veliki čovek! Carstvo Božije je sada bogatije za još jednu legendu! Pamtiću ga po predivnim pesmama koje ostaju da žive i posle njega. Neka ga anđeli čuvaju! Njegovoj supruzi, sinu i celoj porodici najiskrenije saučešče - rekla je Suzana Jovanović.

"Nakon njegovog odlaska ostaće praznina"

Podsetimo, Halid Bešlić je nakon smrti supruga Suzane Jovanović bio vidno potresen, te je za Avaz otkrio da do poslednjeg trenutka nije gubio nadu da će Saša pobediti opaku bolest.

- Nadao sam se da će se izvući. Bili smo u dobrim odnosima, sarađivali smo. Poznajemo se dugo. Žao mi je, zaista. Ne znam šta bih drugo rekao osim da je bio dobar čovek i vrhunski profesionalac u svom poslu. Nakon njegovog odlaska ostaće praznina - rekao je Bešlić za Avaz.

Biografija Halida Bešlića

Halid je rođen je 20. novembra 1953. godine u selu Knežina kod Sokoca, a živeo je u Sarajevu, gradu u kojem je i preminuo na Univerzitetskoj klinici, gde je proveo svoj eposlednje dane.

Talenat nasledio od majkine familije

Muzički talenat nasledio je od familije sa majčine strane, a da će mu pevanje biti životni poziv odlučio je nakon odsluženja vojnog roka. Pevao je prvo u kafanama kod Sokoca, a nakon toga po sarajevskim restoranima i kafanama. Prvu singl ploču izdao je 1979. godine. Na njoj su bile pesme „Grešnica" i „Ne budi mi nadu". Numere „Sijedi starac" i „Zašto je moralo tako da bude", koje je snimio dve godine kasnije donele su mu veću popularnost, piše biografija.org.

Posle izlaska albuma „Dijamanti", koji je objavljen 1984. godine za njega su čuli ljubitelji narodne muzike širom bivše Jugoslavije. U periodu od 1985. do 1991. godine izdao je osam ploča, a raspad Jugoslavije i rat na tim područjima dočekao je u Nemačkoj. Ipak, odlučio je da se vrati u Bosnu i Hercegovinu kako bi pomagao ljudima u svojoj zemlji. Iako on nerado govori o tome, zna se da je organizovao nekoliko stotina koncerata za prikupljanje humanitarne pomoći ratom zahvaćenim područjima.

Prvi poljubac

Mlađe generacije upoznale su ga početkom dvehiljaditih godina kada je objavio album „Prvi poljubac". Naslovna pesma je za vrlo kratko vreme postala veoma popularna, a zavoleli su je ljudi, ne samo na ovim prostorima, nego širom sveta. Četiri godine kasnije u prodaji se pojavio Halidov 17. album na kome su bile numere „Čardak", „Miljacka" i „Dvadesete". Iako su one donele jedan novi pop prizvuk njegovim pesmama, za vrlo kratko vreme postale su veliki hitovi. Sa Nedžadom Imamovićem, Harisom Džinovićem, Željkom Bebekom, Kemalom Montenom, Šabanom Burhanom, Donom Ares i drugima snimio je 14 pesama koje su objavljene na CD-u „Halid Bešlić i prijatelji" iz 2010. godine.

Posle tri godine svoju publiku je počastio novim albumom pod naslovom „Romanija". Naslovnu numeru posvetio je svom rodnom kraju, a osim Romanijaca pesmu su brzo zavoleli i oni koji nikada nisu bili u tom kraju. Na tom CD-u su bile i pesme „Kad zaigra srce od meraka", „Lavanda", „Sevdah da se dogodi" i druge. Halid Bešlić se smatra jednim od najboljih pevača narodne muzike u BiH. O tome koliko ga publika voli potvrđuju veliki koncerti koje je organizovao u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, ali i brojnim drugim gradovima u Americi, Kanadi, Evropi i Australiji. Osvojio je mnoge nagrade i priznanja.

Halid Bešlić je rođen 1953. godine u zaseoku Vrapci kod mesta Knežina u opštini Sokolac. Njegova majka Behara je bila domaćica, a otac Mujo radio je u šumskom gazdinstvu. Halid je bio njihovo najstarije dete, imao je četiri mlađe sestre. Ljubav prema muzici nasledio je od majčine rodbine. Ujaci i rođaci su bili veoma talentovani za narodne instrumente i rado su pevali na veseljima. Tako je i on, još kao dečak, počeo svojim pevanjem da zabavlja rodbinu, prijatelje i komšije.

Autor: N.B.